Ево зашто је ЈЕДИНЧЕ дете јединствених особина

мај 15, 2019

Сазнајте нешто више о томе како је одрастати као једино дете и како то потом утиче на развој дететове личности.

Нису сви размажени

Откријте како изгледа одрастати као јединче и какве предности у изградњи дететовог карактера то доноси, пишу на сајту трудноцаиздравље.рс.

Претпоставке

Много је лепих речи изречено о породицама са много деце, о браћи и сестрама, њиховој међусобној оданости, љубави, подршци. Много је речено и о томе како се карактер гради када смо прворођено дете, или средње дете, или најмлађе дете у породици. Каже се да најстарије дете научи да дели, средње да само направи себи место, а најмлађе да буде борац. Све су ово само претпоставке које се дају елегантно објаснити, али се не дају тако лако доказати.

Једнако је много, овај пут махом негативних, претпоставки о деци која одрастају као једино дете у породици. Да су самодовољна, себична, да нису саосећајна, да су егоцентрична, размажена, не умеју да се играју са другом децом, не воле да деле играчке итд. Није ретко да се при процени детета чак и сам податак да је неко јединче узме као недостатак или изазов у одрастању.

Као што сам на почетку рекла, много је тога лепог већ опевано о одрастању уз браћу или сестре, и са тим се засигурно слажем.

Јединче

Уз све изазове који су свима познати, одрастање као једино дете у мајке и оца може да дâ неке предивне особине код детета. Најважније и најлепше од свега је то да је јединче често јединственог ума. Оно је много боравило само, а то значи да је научило да само себи направи да му буде лепо.

Људи претпостављају да су сви јединци гладни друштва друге деце, али то није тачно. Многа јединчад умеју, вештије од друге деце, да сама себи буду добро друштво. Умеју да створе себи забаву. Она нису била „приморана“ да ту вештину стекну. Она су само имала прилику да мало више од друге деце развију способности које би требало да припадају свој деци и свим одраслим људима – машту, креативност, способност да себе забавимо. Њима је то био сасвим природан механизам прилагођавања, а не какав механизам одбране.

Јединче није имало друго дете да га учи и усмерава. Оно је стога само градило себе и само откривало начине да осмисли много времена које је проводило у самоћи. Зато јединчад често имају неочекивана интересовања, читају нестандардне књиге, имају необичан начин изражавања, гледају на ствари на неочекиван, висококреативан начин, „ван кутије“. А овај свет је гладан још јединствених људи!

Често су самоуки

Јединче нема нешто што деца са браћом и сестрама узимају здраво за готово. Оно нема рођењем датог најбољег пријатеља, неког ко ће, велика је вероватноћа, увек бити ту уз њега. Према томе, оно само тражи чланове свог чопора. Место најближе особе није одмах попуњено, па оно тражи свог најбољег друга. Ако у њему још постоји и глад за другим људима, тада је сва шанса да ће током живота окупити своју малу породицу пријатеља који ће моћи да замене брата или сестру. Само они што имају брата или сестру тврде да то место нико не може да замени. Јединци знају боље. Пријатељ може да буде једнако близак као брат или сестра, да пружи једнаку љубав и буде одан, а њихова веза једнако отпорна на ситне свађе и увреде, као што је то отпорна веза између браће и сестара.

Самосталност

Јединче је често дете које је у много чему самоуко. Оно није имало увек при руци некога од старије деце од кога ће учити и на кога ће се угледати, па је било приморано да налази начине да само научи оно што га занима. Није имало узора у старијем брату или сестри, па је само налазило своје узоре. Најчешће много њих. Из шире породице, из литературе, из прича, породичних митова, успутних познанстава. Зато његов карактер и његов ум могу да буду јединствени и крајње необични. Они су научили да сами кормиларе својим светом јер немају унапред показан пут. Јединче често одраста самосталније од друге деце.

Јединче има високо развијен вокабулар, јер много времена проводи у друштву одраслих људи. Оно зна много речи и самим тим може боље да разуме свој унутрашњи свет. Јер неко своје осећање можемо истински да спознамо тек када имамо реч за њега. Јединче се осећа самопоуздано и сигурно у друштву одраслих људи и не зазире од разговора са њима.

Изазови

Нису сви изазови током одрастања пожељни и не остављају нас сви јачима. Нека нас оставе са лошијом сликом о себи него што бисмо је имали да таквих изазова није било. Дете је у већој опасности да, током одрастања, буде жртва малтретирања од стране брата или сестре више него од било кога другог. Наравно, нека деца успеју да злостављања од стране старијег брата или сестре преболе и одрасту релативно неоштећеног самопоуздања, али многа не. Јединци одрастају поштеђени оваквог изазова. Уз то, они не одрастају у било чијој сенци.

Она добијају сву љубав својих родитеља. Чињеница да је неко једино дете не значи нужно да ће га родитељи размазити. Исто тако ни да ће неко ко има брата или сестру имати родитеље који га правилно васпитавају. То не зависи од оваквих биографских података већ од родитеља. Ако су родитељи лоши, неће постати бољи због чињенице да имају више од једног детета. Исто тако, ако родитељи умеју да добро раде свој посао, ако знају колико негативан ефекат може да остави претерано попуштање детету или спремно удовољавање сваком дететовом хиру, они то неће радити, без обзира имају ли једно или десеторо деце. Одговоран и самопоуздан родитељ који држи до својих уверења није такав зато што га чињеница да има више деце приморава да такав буде, већ зато што је то део њега.

Љубав

Напослетку, јединче зна да је вољено и оно не мора да се бори за љубав и пажњу родитеља. Родитељи имају прилику да у своје једино дете уложе много више свог времена и труда, дајући му потребну психолошку подршку, утехе, објашњења, охрабрења, подстицаје. А то је најважније у изградњи дететове слике о себи и његове психолошке отпорности.

Чињеница да је неко једино дете у породици не говори нам нужно ништа о том детету. Добри родитељи су добри без обзира на то колико деце имају. И обрнуто. Јединчад не треба сажаљевати, ни унапред осуђивати. Њихово одрастање је специфично и пуно изазова, прилика за раст и великих предности. Али такво је и одрастање баш сваког детета.

Жељка Курјачки, психотерапеут

Извор: Трудноћа и здравље

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама