Deca koja se igraju sama uče brojne vredne lekcije koje će im kasnije, kada odrastu, i te kako biti od koristi. Recimo, samostalna igra podstiče kreativnost i nezavisnost, pomaže detetu da nauči da samo osmišlja situacije, rešava probleme, donosi odluke.
Roditelji vrlo često, kada čuju dete koje se u sobi igra samo ili ga primete na podu kako se udubilo u neku igru koju je osmislilo, požele da se priključe. Nekad je to zato što im je ceo taj dečji svet iznenada zanimljiv, a nekad zbog griže savesti što im se dete igra samo. Kao da je to nešto loše!
Evo zbog čega nikad ne treba da prekidate dete ako se samo igra.
Dete se uči da samo reši problem dosade
Deca koja umeju sama da se igraju nemaju problem kada, iz bilo kog razloga, nemaju društvo druge dece ili roditelji ne mogu da se uključe u njihovu igru. Oni se ne oslanjaju na druge da im organizuju zabavu ili osmisle vreme. Kako rastu, sve više uče da su vlasnici svog slobodnog vremena i da je na njima da osmisle kako će ga koristiti. Zbog toga će odrasti u sigurne ljude koji umeju da uživaju i u samoći.
Podstiče maštu
Verovatno vam se, kad slušate svoje dete, već čini kako ima jako bujnu maštu. Ali pustite ih da se zaigraju sami i to posmatrajte. U tim trenucima gradiće tvrđave i mostove, crtati superheroje koje su sami smislili i praviti scenarije vredne da ih zabeležite i sačuvate.
Razvija socijalnu nezavisnost
Samostalna igra jača osećaj samostalnosti kod dece. Znaju da im nije neophodno da budu u blizini drugih da bi im bilo zabavno. I baš ta socijalna nezavisnost pomoći će im da se osećaju sigurno u bilo kojoj situaciji. Bilo da su na žurci sami ili u velikom društvu, umeće da se osećaju prijatno.
Uči ih da se uteše sami, onda kad im je to potrebno
Deci je važno da znaju da smo tu za njih, onda kad im je to potrebno, ali je važno i da polako, kroz odrastanje, nauče da sami u sebi pronađu utehu. Kroz samostalnu igru, to je jedna od stvari u kojoj postaju bolji. Jer dok se igraju sami, oni su i vođe i sledbenici i sve situacije rešavaju sami.
Postaju sigurniji kad su sami
Ma koliko želeli, ne možemo biti u neprekidnoj interakciji sa svojom decom. Niti je njima to potrebno. Kada vaša deca nauče da se igraju sama, onda se sve manje oslanjaju na druge odrasle da će im biti organizatori zabave. Takođe, postaju svesni da to što ne sedite s njima na podu u igri, ne znači ni da ih ignorišete ni da ih manje volite.
Ostavlja roditeljima malo vremena za odmor
Roditeljima male dece pauza je uvek dobrodošla. I iako to sigurno nije primarni cilj, ali ako naučite dete da se igra samo, imaćete više vremena i za predah. A druga dobra strana toga je što i deca, gledajući vas, uče da je važno zastati i napraviti pauzu. Da svi imaju pravo na to.
A kako da ohrabrite dete da se igra samo?
Nekoj deci to jednostavno lako ide i njihovi roditelji ne moraju da se trude. Ali možda je ipak više one dece koja se opiru ideji da se se igraju bez društva drugih. Evo kako biste mogli da ih ohrabrite:
- Postavite im scenario: Ponekad nije dovoljno samo reći „idi, igraj se“. Nekoj deci potrebno je da ih malo „poguramo“. Zato im ponudite opcije. Recimo, možete im napraviti mini poligon ili osmisliti zone u sobi (zona sa plastelinom i drugim kreativnim materijalima), zona sa kockama… Ideja je da im ponudite opcije i ostavite ih da sami odaberu i osmisle igru.
- Uzdržite se od zahteva da se moraju igrati u svojoj sobi: Deca vole da budu u blizini odraslih koji čine da se osećaju sigurno. U blizini onih koje vole. Zato im nemojte braniti ako žele da to bude u dnevnoj sobi. Veća je šansa da će prihvatiti igru i u nju se upustiti ako se osećaju sigurno jer ste sve vreme tu negde, pored njih. Iako ne učestvujete u igri.
- Budite uzor: Ako želite da se vaša deca igraju sama, neka vide i vas kako neke stvari radite sami. Bilo da je to čitanje, odlazak na kafu bez društva ili neki drugi vid samostalnog opuštanja. Važno je da vide vas kako sa puno samopouzdanja samostalno osmišljate svoju zabavu, kako bi to i oni umeli da urade sami.