Резултати завршног испита упозоравају да је стање у образовању озбиљно, упозорио је данас Форум средњих стручних школа Србије. Истичу да забрињава чињеница да је просек бодова на овогодишњем тесту из матерњег језика (српски и осам језика националних мањина) 10,67 поена, што је за 0,88 поена мање у односу на прошлу школску годину.
”Овакав пад резултата не сме се игнорисати. Уместо тражења оправдања, потребно је отворено говорити о узроцима и преузети одговорност. Директори школа, надлежне службе, наставници и Министарство просвете – сви учесници образовног система морају се запитати због чега резултати из године у годину показују забрињавајуће трендове.” – наводи се у саопштењу које потписује председник Милорад Антић.
Посебно, додаје се, забрињава чињеница да се недовољно инсистира на размишљању, критичком промишљању и развоју функционалне писмености ученика.
Уколико ученици током школовања остварују високе оцене, а резултати на завршним испитима показују нижи ниво знања, неопходно је преиспитати и садржај наставе и начин провере знања.
Из Форума истичу да је потребно размотрити да ли је обим градива прилагођен могућностима ученика, али и да ли су критеријуми оцењивања уједначени међу школама. Провере знања и тестови на нивоу стручних већа могли би да допринесу усаглашавању критеријума и објективнијем вредновању постигнућа ученика.
Све чешће се поставља питање да ли је дошло до „инфлације” одличних оцена и да ли се оцењивање у неким случајевима удаљило од реалног нивоа знања ученика. Уколико постоји несклад између школских оцена и резултата на стандардизованим тестовима, о томе се мора разговарати отворено и без предрасуда, додају из Форума средњих стручних школа.
”Када образовни систем бележи овакве резултате, неко мора да преузме одговорност. У интересу ученика, родитеља и друштва у целини, неопходно је утврдити где настају пропусти и предузети конкретне мере за унапређење квалитета наставе, објективности оцењивања и стварног знања ученика.” – стоји у допису.
Како истичу из ФССШ, задовољство свих учесника у процесу не може бити циљ само по себи.
”Циљ мора бити квалитетно образовање и знање које ће ученицима омогућити успешно даље школовање и живот. Зато о овом проблему не смемо ћутати, већ га морамо озбиљно анализирати и решавати. Само отвореним разговором, јасним стандардима и одговорношћу свих учесника можемо вратити поверење у образовни систем и унапредити квалитет образовања.” – закључак је саопштења Форума средњих стручних школа.











A da nije možda zbog štrajka? Zar niste rekli da nije bitno što gube godinu? Šta bi tek bilo da testiramo srednje škole bolje i da ne mislim, mogu misliti koliko tek oni imaju znanja posle spavanja u školi. 🤣
Srednja škola da se pozabavi svojim kriterijumima ocenjivanja, a osnovnu da ostave na miru. Neka daju deci normalna i konkretna pitanja iz srpskog jezika koja ocenjuju isključivo znanje srpskog jezika, pa biste se iznenadili rezultatitima, a ne da sa decom, koja bukvalno rade prijemni, igrate igrice – ,,dva tačna i ni jedan netačan“ i ostale kretenizme… Ako želite PISA test, uvedite ga za pojedine škole kao zaseban test, a vratite normalna pitanja iz srpskog jezika!
Пре него што се уопште упустимо у дубљу анализу образовног система, пријемних испита и међународних стандарда, дужни смо да кренемо од основа – од самог српског језика на који се позивате.
Када већ држите лекције о томе шта су „нормална питања из српског језика“, било би лепо и лековито да за почетак савладате његов правопис. У српском језику се пише ниједан, а не „ни један“ (осим у изузетним контекстима наглашавања супротности, што овде није случај). Прилично је иронично да неко брани знање матерњег језика правописном грешком.
А сада о суштини и „кретенизимима“ које помињете:
Идеја да се ПИСА тест уведе „само за поједине школе“ показује фундаментално неразумевање онога што ПИСА уопште јесте. ПИСА није елитни квиз за одабране, већ међународно признати мерач функционалне писмености петнаестогодишњака широм света. Она не тестира колико су деца способна да репродукују дефиниције наиззуст, већ колико умеју да примене оно што су научила у реалном животу. Ако су наши ученици на тим тестирањима редовно испод просека, то није кривица ПИСА теста, већ аларм да нам деца из школа излазе са дипломама, али без суштинског разумевања прочитаног.
Склоност ка тражењу „једноставних питања“ и линији мањег отпора управо нас је и довела до ове тачке. Проблем овогодишњег завршног испита није у томе што је тест из српског језика био логички захтеван, већ у томе што остали тестови нису пратили тај исти модел.
На тесту из математике, од 20 питања чак 17 је било на заокруживање. То није провера знања; то је идеална подлога за нагађање, статистичку срећу и, што је најгоре, масовно преписивање. Тиме добијамо лажну слику успеха и феномен „вуковаца“ који на првом озбиљнијем испиту самосталности доживе фијаско.
Ако децу будемо изоловали у стаклено звоно „нормалних“ (читај: баналних) питања где се све своди на препознавање формулисаних шаблона, правимо од њих инвалиде за будућност. Сваки писмени задатак, сутрашњи пословни уговор или озбиљна животна одлука тражиће од њих способност анализе и повезивања – управо оно што ви називате „игрицама“.
Средње стручне школе имају пуно право да дигну глас. Када им стигну ђаци са одличним оценама из основне школе, а који не умеју да прочитају текст са разумевањем и издвоје главну мисао, проблем није у критеријуму средње школе, већ у забијању главе у песак током претходних осам година. Крајње је време да престанемо да кривимо огледало зато што нам се не свиђа лице које у њему видимо.