Фрустрације као извор конфликта у школском колективу

март 26, 2019

Углавном се говори и пише о сукобима међу децом, али конфликтне ситуације присутне су и на радном месту међу колегама. Ниједан колектив, па ни наставнички није имун на сукобе и међусобну нетрпељивост.

Најчешће врсте конфликата на радном месту су конфликти* интереса и ресурса и они су последица различитих фрустрација сваког појединца.

Живимо у врло сложеном друштвеном окружењу. Страх од губитка посла или смањење фонда часова допринело је човек у свом колеги види озбиљну конкуренцију и претњу. Неретко се дешава да појединац руши углед осталих колега са циљем да себи да на значају и вредности, а да притом није свестан да чини управо супротно.

Нажалост, врло често наставници користе ученике као полигон за своје личне обрачуне, што је крајње недопустиво, али врло присутно. На овај начин, чини се велика неправда ученицима уколико је неколико наставника, који им предају, у сукобу са њиховим одељењским старешином.

Свако од нас има своје личне проблеме и фрустрације и не полази сваком за руком да их остави испред врата школе у којој ради. Као и у многим ситуацијама, отворени разговор са колегом може много да помогне. Нису сви спремни за разговор, али сигурно постоји разлог за нечије конфликтно понашање. Није сваки разлог оправдање, али уколико знамо, или бар можемо да наслутимо разлог, лакше ће нам бити да разумемо другу страну.

С обзиром на то да је сваки човек, у већој или мањој мери, сујетан и да ствари посматра, углавном, из свог угла склон је да верује да је само он у праву – не узимајући у обзир и не марећи за осећања других људи. Када би људи боље разумели себе и друге, фрустрациона толеранција* била би на вишем нивоу.

Некада је довољно, за почетак, бити свестан постојеће напетости. Уколико обе стране у сукобу то схвате, већ ће бити на пола пута да реше проблем.

Улога директора је врло важна у решавању конфликтних ситуација у сваком колективу. Његова улога је слична улози одељењског старешине – да на најбољи могући начин смањи постојеће тензије и да створи атмосферу за тимски рад. Добар директор прати ситуацију у колективу и уклања све потенцијалне узроке који могу да доведу до сукоба. Праведан је, непристрасан, спреман да похвали рад и труд сваког наставника, али и да скрене пажњу онима који желе, из неких својих личних интереса, да колектив поделе у таборе.

Ма колико се чинило да је посао наставника индивидуалног карактера, сваки наставник је део школског тима и зато је неопходно да се личне разлике и несугласице оставе по страни. Не морају сви да се воле и друже ван радног времена, али узајамно поштовање и сарадња су неопходни јер је без њих професионализам у раду незамислив.

На крају, важно је напоменути да постоје и позитивне стране конфликтних ситуација: људи су стимулисани да траже аргументе против супротних мишљења; мотивисани су да докажу да се неки резултати могу постићи упркос оспоравању већине колега у колективу и тако покрену читав процес добрих промена.

Ипак, уколико бисмо позитивне и негативне стране конфликата ставили на тас, сви знамо које би превагнуле. Зато је наша спремност да сагледамо сопствене фрустрације, као и свест о томе да нисмо једини који их имају, веома важна у спречавању и решавању сваког потенцијалног сукоба.

* Kонфликт интереса јавља се због различитих потреба двe супротстављене стране, док је конфликт односа последица предрасуда. Конфликт ресурса настаје када се жели нешто чега има мало. Када саговорници имају различите системе вредности и уверења доћи ће да  конфликта вредности. Због погрешних и лажних вести- нарочито трачева настаје конфликт информација.

* Фрустрациона толеранција је способност појединца да поднесе неиспуњење неког свог циља. Ниска фрустрациона толеранција изазива агресивно понашање.

Аутор: Марина Раичевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама