Границе у родитељству су велики изазов. Као родитељи желимо да поставимо границе и да их се држимо, па ипак попустимо. Како ипак ускладити и задржати границе и створити здраво окружење за дететов раст и развој?
Дефинисање граница – шта вам се допада, а шта не
У својој суштини, границе су једноставно одређивање тога шта вам се допада, а шта не, односно које понашање можете и не можете да толеришете. Иако постоје разни спискови граница прилагођених различитом узрасту деце, не постоји универзално решење које мора важити за вас и вашу породицу.
Дакле, границе су оно што вама одговара и оно што вама није у реду.
Када се суочите са било којом родитељском ситуацијом или изазовом, застаните и поставите себи ово питање:
„Да ли сам у реду са овим? Или ми ово није у реду?”
Одвојте тренутак да заиста послушате себе. Ово ће вам одмах помоћи да разумете своју суштинску границу у свакој ситуацији.
Врата наспрам зидова
Када размишљамо о границама у родитељству, метафоричка визуализација нам може помоћи да поштујемо наше праве жеље.
Замислите границе као зид од цигле кроз који ваше дете не може да прође. То нису врата или прозор који се с времена на време отвара, па после опет затвара, кад смо тако расположени.
Ако размислите о својим тренутним границама, да ли се оне појављују као зид од цигле или као врата која се понекад отварају?
Примера ради, ако је ваше дете замало истрчало на улицу, ваша граница би била да га спречите да то учини. Можете испробати различите стратегије у зависности од количине времена и удаљености пре него што ваше дете стигне на пут, али без обзира на то, зауставићете га – увек.
Ово је зид од цигле. Знате да је то граница јер ћете их увек спречити да пређу вашу границу. Никада не постоји тренутак када бисте дозволили да се врата отворе.
Ако приметите да су многе ваше границе врата, онда је врло вероватно да за вас нису праве границе.
На нама као родитељима је да држимо своје границе
Да ли сте већ прошли кроз овај сценарио увече – немирна деца која никако да легну у кревет (или устају) и ви који се питате: „Деца знају да би требало да остану у кревету. Зашто устају? Зашто не поштују моје границе?”
Ово је тешка истина:
На нама као родитељима је да поштујемо себе довољно да држимо сопствене границе. То значи, ако је моја граница да моје дете остане у кревету преко ноћи, на мени је да обезбедим да се то деси чак и ако морам физички да интервенишем (мирно) и да привремено легнем или седим поред свог детета.
Деца неће држати наше границе за нас
Деца ће научити да се прилагоде нашим границама, али их неће држати уместо нас. Примера ради, ако је време да изађете из куће ујутру, можете рећи свом детету: „Изгледа да су твојим ногама потребне патике и време је да изађеш из куће“.
Дете може да се мота около и једноставно и не почне са обувањем.
Можда можете тада да погледате у своје дете и кажете нешто попут: „Хммм… још увек немаш патике на ногама. Мора да постоји начин на који можеш да се обујеш.” И онда му помогнете да „реши проблем“ и пронађе начин да само обује патике.
Ако дете није у стању да ово уради, онда можемо преузети одатле и помоћи му да се обује.
100% је у реду да деца не воле наше границе
Можемо да обујемо детету патике а да оно за то време плаче и вришти због тога. То је дозвољено. Деца могу имати много негативних емоција у вези са родитељским границама. Не морају да буду мирни, нити да прихватају ограничења која им постављамо.
Ово је веома тешко родитељима, али и деци је веома тешко да се слажу са жељама одраслих већи део дана. Можемо показати саосећање: Знам да ти је тешко што сада мораш да обујеш патике.
Пазите на ОВО – знак да се ваша деца прилагођавају границама вашег родитељства
Када се деца одупиру вашој граници, пазите на било какве знаке, било да се крећу од беса до туге или од жаљења ка смирењу.
Кад год дете направи и најмањи покрет дуж тог спектра, то је јасан знак да се веома труди да се прилагоди граници. Дакле, ако се ваше дете само жали што мора да носи патике, али их и даље носи – то је одлична вест! Дете се труди да се прилагоди обући иако се не слаже са вама. Дугорочно, деца настављају да се прилагођавају и могу мирно да заврше задатак чак и када им се не свиђа (огромна животна вештина!)
Колико год да је тешко, родитељство је много више дугорочна игра него тренутне промене понашања.
Да, можете променити своју границу и задржати родитељски ауторитет
Сви смо ми људи. Сви се с времена на време мењамо. И никоме не користи стварно ако држите границу (и уложите сав тај напор да је држите) када она за вас више није граница.
Примера ради, ваша граница може бити „нема хране у дневној соби, само у кухињи“. Ваше дете прави сендвич, доноси га у дневну собу, седа на кауч и почиње да једе. Након разматрања, схватате да је ваше дете довољно зрело да се носи са храном у дневној соби (само направило, донело и склониће тањир). Сада сте у реду са овим. У овој ситуацији, важно је користити давање дозволе. Према томе, детету дајемо дозволу наглас, уместо да ћутке стојимо по страни док оно прелази претходно утврђену границу.
Давање дозволе би звучало отприлике овако:
„Приметио сам да си донео јогурт у дневну соби. И то је сад у реду. Показао си ми да си одрастао и да си пажљив и да можеш да се носиш са овим.”
Рећи „Ја сам у реду са овим“ одржава вас у улози ауторитета и успоставља вашу нову границу – све у једном.
Дакле, у постављању граница важно је да ваша граница буде зид, а не врата која се отварају и затварају у зависности од вашег расположења. И наравно, сасвим је у реду да се, како дете расте и мења и тај зид помера. Али се то мора рећи на глас.
