Digitalni svet donosi mnoge izazove, posebno za roditelje koji pokušavaju da razumeju rizike s kojima se njihova deca suočavaju na internetu. Dok internet pruža beskrajne mogućnosti za učenje, zabavu i komunikaciju, on istovremeno krije različite oblike sajber nasilja koje može imati ozbiljne posledice na emocionalno i psihološko stanje deteta. Upravo zbog ovih izazova, pokrenuta je platforma #BoljiOnline koja pomaže roditeljima da prepoznaju opasnosti i nauče kako da zaštite svoju decu u digitalnom okruženju.
Posebna pažnja posvećena je praktičnim rešenjima, kao što su saveti za podešavanje privatnosti na društvenim mrežama, prepoznavanje lažnih identiteta, i izgradnju zdravih onlajn navika.
Cilj platforme je da osnaži korisnike svih generacija za odgovorno i bezbedno korišćenje interneta, čineći internet sigurnijim mestom za obrazovanje, zabavu i komunikaciju.
Termini sajber maltretiranja se razvijaju paralelno i brzo kao internet i onlajn igre. Iako maltretiranje preko interneta izgleda drugačije od tradicionalnog maltretiranja, ishod je isti. Smisao maltretiranja putem interneta je da izazove negativne emocije kod nekog drugog.
Sleng koji se koristi među adolescentima može ukazivati na maltretiranje preko interneta i izraz “sajber nasilje” važno je ozbiljno shvatiti i razumeti da biste prepoznali ponašanje i znake maltretiranja putem interneta. Dok čitate, imajte na umu da sajberbuling nije ograničen na društvene mreže i onlajn forume; termin se koristi i u onlajn video-igrama.
Tri oblika sajber nasilja o kojima se malo govori, a mnogo ih ima
Flejming
Sličan uznemiravanju, ali se odnosi na vatrenu raspravu (odatle i naziv: flame eng- plamen) na mreži koja se razmenjuje putem e-pošte, poruka, soba za ćaskanje i onlajn video igara za više igrača. Flejming podrazumeva lične uvrede i vulgarne i ljutite reči i predstavlja veoma agresivan oblik zastrašivanja. Nasilnici koji se bave flejmingom koriste velika slova, slike i simbole da bi dodali emociju svom argumentu. Uvrede se odnose na rasu, pol, seksualnu orijentaciju, ekonomski status, izgled, itd. Takvo ponašanje je opasno i može imati ozbiljne posledice, a flejmeri traže pažnju. Nije bitno da li je pažnja pozitivna ili negativna, sve dok dobijaju pažnju i reakciju, oni se ne zaustavljaju.
Flaming je ozbiljan oblik sajberbulinga i može poniziti osobu ili je učiniti veoma tužnom ili čak depresivnom.
Auting
Predstavlja vrlo ozbiljan oblik onlajn nasilja. Prvobitno definisan kao „otkrivanje nečije seksualnosti bez njihovog pristanka“, outing (izlazak) danas predstavlja i deljenje tuđih ličnih ili sramotnih informacija, fotografija ili video zapisa. Auting je namerni čin kojim se vaše dete javno ponižava putem objavljivanja osetljivih, privatnih ili sramotnih informacija bez njegovog pristanka. Zato naučite dete da lične podatke ne treba deliti i ako neko namerno otkrije privatne podatke, budite sigurni da vaše dete zna da ih prijavite kao maltretiranje preko interneta.
Grifing
Reč je o činu iritiranja i ljutnje ljudi, uglavnom (ali ne i isključivo), u video igrama. Ovaj izraz se daje za bilo koji čin u kojem igrač sabotira ili ometa drugog igrača, krade njihove virtuelne stvari (poznato i kao igra pohlepe), namerno iritira druge igrače ili verbalno uznemirava druge tokom ćskanja u igri. Rečju, sabotira drugog igrača. Stručnjaci za sajber nasilje griefing porede sa uhođenjem jer onaj ko koristi taj vid nasilja može da se prišunja drugom igraču i da uruši sve što je ovaj napravio. U okviru te vrste okruženja, među kolekcijom stranaca, igračima je relativno lako da se osete izolovano. Nažalost, baš taj osećaj izolovanosti i anonimnosti može biti savršena dimna zavesa za devijantno ponašanje. Sa uverenjem da imaju “carte blanche” za anarhično ponašanje i destrukciju, igrači koji koriste grifing ne shvataju da su posledice njihovih postupaka ili komentara u virtuelnom prostoru važne koliko i u stvarnom svetu. Zaustavljanje takvih igrača znači da vaše dete uči da se bori protiv takvih “igrača” i u stvarnom svetu.
Šta roditelji mogu da urade?
Počnite tako što ćete saslušati kada vaš tinejdžer želi da razgovara. Vršnjaci mogu biti zli na mnogo načina, na mreži i van nje i zato je važno da vaše dete zna da može da vam se obrati u svakom trenutku. Svaku šalu shvatite ozbiljno jer je vrlo tanka linija između “ma, samo se šalimo” i ozbiljnog nasilja. Budite podrška, “Veliki brat” iz senke i sigurna kuća za vaše dete i ono će u tim uslovima lako naučiti da pliva virtuelnim morima bez mnogo bura i talasa.
U današnjem digitalnom svetu, od suštinske je važnosti razvijati znanja dece i roditelja o potencijalnim rizicima i merama zaštite, jer je prevencija najbolji štit od svih onlajn opasnosti. Sa željom da korisnicima obezbedi alate i znanja za sigurnu i odgovornu upotrebu tehnologije, A1 Srbija lansirala je #BoljiOnline – platformu koja kroz kvalitetan, edukativni i praktičan sadržaj osnažuje sve generacije da se kreću kroz digitalni svet.
Platforma #BoljiOnline pruža konkretne savete za bezbednost na internetu, nudeći sadržaj prilagođen različitim ciljnim grupama, uključujući decu, roditelje, prosvetne radnike i za sve koji žele da unaprede svoje znanje o odgovornom influensu i doprinesu pozitivnim promenama u digitalnom okruženju. Uz učešće lokalnih stručnjaka, psihologa i digitalnih kreatora, A1 Srbija aktivno radi na unapređenju digitalne pismenosti dok internet čini bezbednijim i inspirativnijim mestom za sve. Sa resursima dostupnim za sve generacije, platforma je korak ka stvaranju pozitivnijeg i sigurnijeg onlajn okruženja za sve.
Ovo je samo jedan od mnogih edukativnih tekstova dostupnih na platformi #BoljiOnline, koja vam pruža praktične savete i informacije o sigurnom i odgovornom korišćenju interneta.
Svi materijali, kao i informacije o svim inicijativama nalaze se na sajtu www.boljionline.rs.