Имају ли данашња деца више него што смо имали ми?

5 јуна, 2020

“Ова данашња деца” је фраза коју пречесто чујемо и увек у негативном контексту.

“Ова данашња деца немају поштовања према старијима.”

“Ова данашња деца хоће све одмах и без уложеног труда.”

“Ова данашња деца су незахвална, а имају много више него што смо имали ми. У наше време.”

Имају ли, заиста?

Foto: Canva

Имају ли породични ручак недељом који је држао породицу увек на окупу? Имају ли родитеље који с посла долазе довољно рано да стигну да заједно припреме вечеру, размене утиске тог дана, вечерају? Имају ли довољно слободног времена после школе или јуре као суманути на спорт, са спорта на енглески, са енглеског у музичку школу?

Имају ли с ким да поразговарају, а да тог неког не прекине хитан позив, имејл или Вајбер порука? Имају ли, коначно, на кога да се угледају када је реч о односу према родитељима, о гледању у екран, о квалитетној међусобној комуникацији, породичним односима, поштовању?

Нисам још срела неваспитано дете коме су родитељи посвећени. Кад кажем посвећени, не мислим – они који купују најскупље патике и двапут годишње их одведу на одмор у хотел са пет звездица. Мислим они који сваке вечери одвоје пола сата за разговор са дететом, очи у очи, без осуде, само – разговор. Мислим они који више пута помисле на дете док су на послу, него што помисле на посао док су с дететом.

Ако сте, у време док је ваше дете одрастало, умели да га саслушате сваки пут, ако нисте прекидали његове речи да бисте чули неког важнијег, неког одраслијег, ако сте га третирали као особу вредну поштовања, не постоји баш ниједан разлог да вам се то не врати.

Установите правила од најранијих дана и држите их се. Да, и ви. Нема екрана за столом? Нема ни за дете ни за вас! Ручак викендом је увек у 14 часова и сви морају бити ту? Онда нема одласка у шопинг или на утакмицу ни за вас у то време. Док се детету обраћате, не желите да гледа у екран? Немојте то радити ни ви. Ни онда када дете има две, ни дванаест ни двадесет година.

Родитељство је врло тежак пут. Нарочито ако не допустите да вас води срце и љубав према детету, већ очекивања других људи, наметнуте вредности и жеља да кроз дете докажете себе. Онда постаје ђаволски тешко.

Аутор: А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама