– Halo? Da li sam dobio Centar za socijalni rad?
– Da, izvolite.
– Ovde je Miladin Stevović, direktor gimnazije. Imam da prijavim dva slučaja nenošenja maski, pa da vidim kada ćete doći po decu.
– Molim?
– Kažem, imam dvoje dece koji ne nose maske već treći dan, pa da vidim kakva je sad procedura…
– Jeste sigurni da ste hteli da zovete Centar? Kakve mi veze imamo sa maskama?
– Zar ne znate?
– Šta treba da znam, gospodine?
– Pa, po nalogu Ministarstva, dužni smo da prijavimo svaki slučaj upornog nenošenja maski. Mi smo uradili što je do nas, deci smo dali prvo ukor, zatim jedinicu iz vladanja, i evo, danas su se opet pojavili bez maski, kažu roditelji im ne dozvoljavaju da nose maske, i šta ja znam, uglavnom – moje je da ih prijavim vama, a vi vidite kako ćete ih oduzeti roditeljima, kada ćete doći po njih i tako dalje…
– Ja Vas i dalje ne razumem… Deca ne nose maske, i Vi mislite da treba da ih oduzmemo roditeljima?
– Ja ništa ne mislim, ja radim kako mi je rečeno. Ministarstvo je tako naložilo.
– Jeste sigurni da ste to dobro razumeli? Mi ovde radimo sa ozbiljnim slučajevima zlostavljanja, zanemarivanja dece, ostavljanja dece na ulici, kraj kontejnera i da Vam ne pričam, ne radimo mi slučajeve gde deca ne nose maske. Nađite im neku masku, sigurno ste dobili maske za nastavnike, uostalom, izdvojite ih dalje od druge dece, i rešen problem.
– Vrlo rado, samo onda ću ja da stradam ako dođe inspekcija.
– Ja bih Vam predložila da još jednom pročitate šta piše u tom nalogu Ministarstva. Mi smo pretrpani i nemamo mesta ni za decu sa ozbiljnim porodičnim problemima, a kamoli za takve slučajeve. Dom za srednjoškolce je krcat, samo nam još treba da dovedemo decu koja ne nose maske…
– Ja Vas razumem, ali shvatite – ovo je nalog, deca koja dolaze u školu bez maske se oduzimaju roditeljima i tačka! Zato Vas molim da pošaljete svoje ljude ovde i da ih vodite gde treba.
– Gospodine, da li se Vi šalite sa mnom?
– Uopšte se ne šalim, radim kako mi je rečeno, i nadam se da će ovaj primer trgnuti druge i da će svi redovno nositi maske, i onda neću morati da Vas zovem za ostale.
– Vidite ovako – bez obzira da li je ovo šala ili ne, ja imam ozbiljnog posla i teške priče, svakako se neću baviti Vašim glupostima. Molim Vas da me ne zadržavate, rešite svoj problem kako znate, mislim da ste to uputstvo razumeli pogrešno, ali ako niste budite uvereni da mi sigurno u tom ludilu nećemo učestvovati! Ne znamo gde nam je glava od ozbiljno zapuštene dece gde su roditelji narkomani, alkoholičari, silovatelji, bolje da ne znate, i sad treba da se bavimo i ovim glupostima! Uostalom, i meni deca idu u školu pa znam, imate onlajn nastavu, recite toj deci da ne mogu da dolaze u školu i mirna Bačka!
– Ali, roditelji hoće direktnu nastavu, razumete?
– Pa, zovite roditelje, i objasnite im da…
– Gde da ih zovem? Njih sam već prijavio, i oni su trenutno na saslušavanju u stanici!
– Znate šta, ja nemam vremena za Vaše pokušaje duhovitosti, nemojte mi trošiti vreme, doviđenja!
– Halo? Halo… E, moj Miladine, šta ćeš sad, jadna ti majka…..
Autor: Maja Bugarčić
Napomena: Tekst je satira i plod je mašte autora.