Ако имате тинејџера (или више њих), онда знате да постоје периоди када уђу у „мод“ екстремног пркоса. Сећате се сигурно оне журке на којој су баш баш хтели да остану до касно? Или оних скупих патика које су баш хтели да им купите? Или онда кад су попустили у школи и још они били љути на вас што о томе хоћете да разговарате?
Ако вам је иједна од ових ситуација позната, то значи да добро знате како изгледа тинејџерски инат. Могу бити свадљиви, склони препирци, често уопште не слушају оно што им говорите и понашају се као да ви за њих нисте баш никакав ауторитет. Чине све што је у њиховој моћи да раде по свом и могу бити врло ирационални са својим жељама и идејама.
Прочитајте и: 7 ствари које НЕ ТРЕБА да радите када дете постане тинејџер
Али, то сте све већ знали. Питање које се поставља је: Шта можете да урадите поводом свега овога? Ево неколико корисних идеја:
1. Не реагујте превише емотивно.
Кад је ваш тинејџер узнемирен, он (или она) жели да се и ви исто тако осећате. Готово све што ради у тим тренуцима може бити потпуно свестан покушај да вас изнервира. Желеће да и ви видите како је њима и учиниће све да од вас добију неку снажну реакцију.
Звучи познато? Е па, као што сте вероватно знали, најбоље решење у оваквим ситуацијама уједно је и оно најтеже – немојте загристи удицу. Али, немојте бити ни иронични ни снисходљиви. Избројте до 10, увек имајте на уму да дете, тинејџер, покушава да вас изнервира, а да ви, одрасла и зрела особа, треба да спречите да дискусија ескалира у бурну свађу. Све док не упаднете у ватру и сами, имате шансу да дођете до разумног решења, заједно.
2. Буди реални.
Тинејџер се неће увек понашати разумно. Можда ће то што је замислило желети да добије, и ни мрвицу мање од тога.
Ако се и сами препустите емоцијама, може се десити да и ваша способност да дискутујете буде знатно умањена и да претерате са рестрикцијама према детету. Тинејџери и кад нема неправде верују да је има, а још ако и заиста претерате с казном, то ће створити додатни раздор међу вама и ствари ће лако измаћи контроли.
Ако, у дискусији око неке теме, тачно знате где је граница и шта сте спремни да дозволите, не на основу емоција већ на основу разума, онда се тога држите. Иако може бити врло тешко да одолите емоционалној реакцији кад је ваш тинејџер свесно провоцира, то није начин да се носите са оваквим ситуацијама.
3. Поставите границе и циљеве.
Важно је да о својим очекивањима дискутујете с дететом. Нагласите да, када им дозволите нешто што желе, а о чему сте претходно размишљали, да очекујете да буду одговорни. Нека знају да је њихова способност да одрже реч и испоштују договор у директној вези са вашим међусобним поверењем.
Кад одлучите да им дозволите да оду на журку и кажете да буду код куће до 11, нека знају да је то управо 11. Не 11:15, већ оно време које сте договорили. Кад схвате да су то тренуци у којима граде поверење и да ће постепено добијати више самосталности ако покажу да поштују договор, трудиће се да то и остваре.
4. Нека знају да сте на њиховој страни
Чак и кад морате да им ускратите нешто што јако желе, пробајте да их уверите да сте и даље на њиховој страни. То вероватно неће бити лако. Али, ако наступите без осуде и критике, већ искреном бригом за њихову добробити, можете се надати нешто мање бурној реакцији јер нисте на тај начин угрозили њихову самосталност у тој мери. Ако ситуација ипак ескалира, што мање се и сами препустите љутњи, то више постављате добар модел понашања свом детету.
И док све ово свакако не гарантује да ће ваш тинејџер преко ноћи прерасти „бубице“ и постати разумно дете, ипак су то кораци који, ако их доследно и стрпљиво примењујете, могу помоћи да у већини ситуације спречите да ствари ескалирају, а да с временом успоставите добар однос.