Првог дана брака муж и жена су одлучили да не примају госте и да никоме не отварају врата. Тог дана су дошли мужевљеви родитељи у посету, стајали су пред вратима и чекали да им отворе. Муж и жена су се погледали, он је пожелео да им отвори врата, али пошто су имали договор – нису, па су родитељи отишли.
После неког времена, истога дана, дошли су женини родитељи. Погледали су и помислили на договор који имају, али супруга је почела да плаче: „Не могу ово да учиним својим родитељима“, и отворила врата. Муж није рекао ништа.
Године су прошле, добили су четири сина, а пето дете које су добили била је девојчица. Отац је организовао велико, незапамћено весеље.
После весеља супруга га је питала зашто је направио тако велико славље поводом рођења ћерке, а није за претходна четири сина.
Муж јој је једноставно одговорио:
„Зато што ће она мени отворити врата“.
Imam dve, i odgovorno tvrdim da mi je Gospod dao ono što je za mene jajbolje. Kada bi se svaki dan porađala, poželela bih kćerku. Neka mi ne zamere majke sinova, ali moje iskustvo je takvo. Inače poštujem i volim ženski rod.
Majka sam i devojcice i decaka…. Moj najveci san je ispunjen kad sam prvo rodila devojcicu. Neka su nam sva deca ziva i zdrava!
Neka su sva deva sveta živa zdrava sretna i vesela svojim roditeljima i neka im Bog podari svako dobro. Napred Niki i Bata Mata.
Ponosna sam sto imam dve cerke a i sina jer moju decu sam naucila da vole i budu voljeni
U 21-om veku se zamara kog je pola dete? Ne razumem. Iskreno, meni je bilo bitno samo da su zivi i zdravi. Valjda svi roditelji vole svoju decu najvise na svetu, bez obzira da li su decaci ili devojcice.