Иницијални тест

Имамо ли времена да се у трећем средње поново бавимо градивом из другог разреда, у другом да их вратимо на први, а у четвртом да прво радимо дела из треће?

Почела је школа, иницијални тестови су спремни и, што се ове теме тиче, усудићу се да констатујем да је цар го! Најискреније мислим да иницијално тестирање, које смо у обавези да спроведемо на почетку школске године (свако из свог предмета), не представља ништа друго до млаћење празне сламе. И сви то знамо. Истини за вољу, требало би га укинути јер не служи ничему. Само се замајавамо…и ми, и ђаци. Волела бих да ме неко убеди у супротно…

Дакле, пре неколико година нам рекоше како је то одличан начин да проверимо у којој мери су деца усвојила градиво из претходне школске године. „На основу резултата са иницијалног теста, Ви, колеге, знаћете одакле да кренете са градивом у новој школској години, које су слабе тачке, где су рупе у знању ваших ученика“, објаснише нам људи којима је посао да те ствари измишљају. Лепо је звучало у теорији

У (вишегодишњој) пракси, међутим, изгледа овако: дође септембар, кренемо у школу. Након што на првим, уводним, часовима ученике упознам са наставним планом и програмом за нову школску годину, кажем им шта ће читати у том и том разреду, када ће имати писмене задатке, подсетим их и да се за неки од наредних часова припреме за иницијални тест. Не очекујем да за иницијални тест данима седе и уче градиво из српског, за разред који су управо завршили и за који су оцењени у претходној школској години. То никако. Припремање за овакав тест се састоји у подсећању на правце и епохе у књижевности, писце и дела која смо радили – у општим цртама, наравно. И онда дође тај дан. Јесте да су тек кренули у школу, али, мора тест. Седе и гледају у питања, немају појма, наравно да се нису подсетили. Питам зашто, кажу: „Заборавили смо“. Баш их брига, заправо, иницијални тестови се не оцењују… Толико о томе. Kренем да прегледам те тестове и лепо видим да се ретко који ђак сећа градива из претходног разреда. Наравно, после два месеца распуста, ко би се сећао свега. Првацима, пошто долазе из разних основних школа, дам тест који је сличан завршном тесту (са мале матуре). И они најчешће лоше ураде. Чак толико лоше да понекад стекнем утисак да су претходних осам година провели на ливади, а не у школи. Не сви, наравно, али већина…што је опет забрињавајуће.

И, шта сад?! У судару теорије и праксе, по питању иницијалног тестирања ученика, резултати упућују на закључак да градиво из претходног разреда треба поново прећи. И сваке године је тако, без изузетка. Имамо ли времена да се у трећем средње поново бавимо градивом из другог разреда, у другом да их вратимо на први, а у четвртом да прво радимо дела из треће? Kолико би требало одвојити времена за то? Недељу дана? Месец дана? Шта са новим градивом које треба прећи? Kад то све да стигнемо?

Од свих тих дилема и размишљања би могла да ме ухвати паника, можда бих пала у депресију, него…нисам тај тип. Сетим се себе и својих другара из ђачких дана. Ма, ко је од нас бубао на распусту градиво из претходног разреда? Нико. Једноставно, како крене нова школска година, идеш даље. Kада (и ако) затреба, подсетиш се градива из претходних разреда – онда када ти каже наставница или наставник. И све је било у реду и без иницијалног тестирања. Kо жели да учи и напредује, учиниће то свакако. Kо не жели, нема тог иницијалног теста који ће га натерати да се подсећа било чега. Верујте ми.

Јелена Братић

Извор: Школски портал