(ili: Kako u deset koraka postati stranac rođenom detetu)
Preduslov za ovu igru je da ste prosvetni radnik. Svaki korak nosi po 5 bodova u stručnom usavršavanju.
Korak prvi: Kupiti sopstveni kompjuter za sopstveni novac koji ste zaradili radeći u prosveti. (Olakšavajuća okolnost je ako ste novac dobili na lutriji ili vam ga je dobavila zlatna ribica koju ste upecali dok ste imali vremena za pecanje. )
Pozitivna strana: Dok ste vi za svojim kompjuterom, deca se igraju na svom i raduju se što im ne smetate da igraju igrice.
Korak drugi: Napisati : globalni plan, operativni plan, plan stručnog usavršavanja.
Pošto ne stižete da kuvate ručak i bavite se dosadnim pripremanjem doručka i večere, deca zadovoljna poručuju picu novcem koji dobijaju od babe i dede.
Korak treći: Napisati portfolio u kojem hvalite sebe kao uspešnog prosvetnog radnika.
Nuspojava: Za to vreme deca nose garderobu naopačke, da bi imala nešto čisto na sebi, jer nema ko da uključi veš mašinu.
Korak četvrti: Ispisati dosijee učenika, profile i anfase istih, uraditi IOP za one kojima je to potrebno.
Preporuka: U međuvremenu, baciti oko na fotografije rođene dece, tek da ne zaboravite kako izgledaju.
Korak peti: Kupiti štampač i papir, pa štampati nekoliko stotina stranica potrebnog materijala. Izbaciti crteže vaše dece, godinama brižljivo čuvane, jer nema mesta i za jedno i drugo. Prioritet imaju školska deca.
Olakšavajuća okolnost: Vašoj deci to ne smeta, jer im daje za pravo da pobacaju i svoje školske knjige da bi vam napravili mesta.
Korak šesti: Pošto većina onog što ste napisali nije dovoljno dobro za interne i eksterne evaluatore, pišete sve ponovo.
Vaša su deca u međuvremenu naučila da vaše stare kožne jakne upotrebe kao materijal za pasulj, jer je papagaj pojeden prekjuče.
Pozitivna strana: Deca su vam postala kreativna i samostalna.
Korak sedmi: Pojačavate saradnju sa roditeljima svojih đaka, pozivate ih da prisustvuju časovima. Za sve to koristite svoj lični telefon, nadajući se da neće biti isključen pre nego što pozovete sve koje ste naumili da zovete.
Nuspojava: Ne uspevate da odete na roditeljski sastanak kod rođenog deteta.
Olakšavajuća okolnost: Tamo ionako ne biste čuli nešto korisno, pošto svakako nemate vremena da pomognete svojoj deci koja su popustila u svojoj školi.
Pozitivna strana: Nećete se traumirati što se za vaše dete radi IOP.
Korak osmi: U svoj portfolio beležite da ste uspešno obavili sve što se od vas zahteva.
Olakšavajuća okolnost: Uspešno ste obavili sve što se od vas zahteva.
Nuspojava: Deca vam se ne javljaju kad dolaze i odlaze.
Korak deveti: Sastavljate kontrolne zadatke na 459 nivoa, da biste svakom đaku posebno pristupili.
Za to vreme, ćerka je pristupila nekoj sekti, a sin postao mlada nada partije iz koje je vaš ministar.
Olakšavajuća okolnost: Ćerka mesi kolačiće u sekti, sin više ne dovlači devojkeu kuću.
Korak deseti: Setili ste se da imate decu. Pozvali ste ih da provedete veče u krugu porodice.
Iznenađenje: Ćerka vam je u petom mesecu trudnoće, sin se prijavio u Legiju stranaca, i uopšte ne liče na slike koje držite pored svog kompjutera.
Olakšavajuća okolnost: Ćerka se udaje i ni ona ni sin neće biti više vama na teretu.
Nuspojava: Ostaje vam bračni partner koji još uvek ne shvata da mu se obraćate sa ,,srce”, ,,ljubavi” i ,,dušo” samo zato što ste u međuvremenu zaboravili kako se zove.
NAPOMENA: Ukoliko su u kući dva prosvetna radnika, bodovi se računaju duplo i ceo proces je za 70 % kraći.
Autor: Ivana Bošnjak Bošnjak
Najgore od svega je to sto ovo nije daleko od istine..
Žalosno no vistinito!
Da li ćemo i dalje da jadikujemo jedni drugima i tešimo se ili ćemo se ujediniti i preduzeti nešto što će nas spasiti gore opisane situacije?
Ni nema spas….
Bravo!
Ispade da je prosveta jedina profesija. Hocete mi reci da nastavnik koji radi u prepodnevnoj smeni dodje kuci u 5 popodne i onda radi i kuci!? Postoji gomila drugih profesija gde je bas tako i koje su mnogo napornije. Prestanite da kukate, jesu male plate, ali spram efektivnog rada, taman je! pozdrav
Draga Marija,ne znam da li vi imate decu,ali ja imam dvoje male dece i prosvetni sam radnik. Kad radim u prvoj smeni dodjem kuci u 14h ili 15h a kad radim u drugoj u 16h ili u 17h. Usput pokupim decu koja su produzenim boravcima u vrticu i u skoli,ili kod baba i deda,muz radi do “mraka“. Kad dodjemo kuci vreme je veceri,ne rucku… Spremi materijal za sutra,uradi sa cerkom domaci,ispeglaj za sutra,ako stignem skuvam “veceru“ za sutra. O dodatnim sportovima da ne pricam…i oko ponoci padnem u krvet da bih ujutru bila nasmejana za roditelje tudje dece dok su moja rodjema deca zeljna MOG osmeha i ljubavi koju se svim silama trudim da im pruzim u sest popodne!!! DA,mala mi je plata obzirom koliko osmeha poklanjamo tudjoj a ne svojoj deci!!!
Marija, sram Vas bilo! Za neobavestenu gospodju, ima dosta nastavnika koji iz prve smene dolaze kuci u 17h. Ne stanuju svi u gradu u krugu dvojke! Ono sto neko ne zna, ne vidi, ne porzivljava ne sme ni da komentarise! To je elementarna kultura. U ovom clanku niko nije pljuvao po drugim profesijama da bi se javio neko zloban koji vidi samo nastavnickih 5 casova provedenih u skoli. U poslednje vreme i vise od toga.A bas bih rado da cujem koje su to profesije koje posao donose kuci?
„jesu male plate, ali spram efektivnog rada, taman je! “
Da taman nam je to dosta da imamo da kupimo konopac, šta će nam više. A koliko efektivno Vi radite sa ličnom decom?
Ima i drugih profesija, ali oni završe posao na poslu, a mi radimo i kod kuće…..
Jao, Marija, Marija… oprošteno ti je. Biser ti je ovaj ‘efektivni rad’, izraz ti je baš ‘taman’, a i procena. U obrazovno-vaspitnom radu se koristi izraz ‘neposredan rad’, a to je nastava, u prevodu, tek da znaš, a ona je samo deo radne liste opisa poslova 40-časovne radne nedelje, koja često broji na desetine sati prekovremenog rada, koji ne mogu da se naplate. Nismo mi krivi što ti radiš na nekom šalteru, pa si ogorčena. Ako, pak, ne radiš na šalteru, nema potrebe za takvim komentarima. I dok ti budeš brčkala noge na moru u nekoj predsezoni, mi, sa ‘taman’ platama godišnji odmor MORAMO ceo da koristimo u jeku sezone, jula meseca, u skladu sa standardom i cenama. Veliki pozdrav!
Postovana Marija,
niko ovde ne pominje malu platu, vec sistem u kojem POKUSAVAMO da budemo nastavnici-profesori. Svakodnevno nam se namece sve vise obaveza koje se ticu samo administracije i birokratijae, u skolama smo najmanje predavaci.Zbog takvog sistema u kojem radimo najvise trpe oni zbog kojih postojimo i bavimo se ovim poslom-deca! Kako stvari stoje nasa profesija sve vise podseca na administrativne radnike, a to nam je nametnuto. Takve obaveze „propisuju“ oni koji sede u nadleznom ministarstvu i nikada nisu usli u ucionicu i osetili atmosferu ucionice i potrebe dece.
taman…..bez prestan da se misli, shtampa…dodeka navecer ne s epadne od umor…plus troshkovi od sopstven zdep…slabo ste informirani
Ja bih tebe poslala u školu samo na nedelju dana, pa da vidim da li bi tako pričala.
Marija, ako i sama nisi prosvetni radnik, suzdrzi se komentara! U 70% slucajeva u drugim profesijama ces nakon isteka radnog vremena, okaciti torbicu na rame i otici kuci da zavrsavas radne obaveze i da budes sa decom, ne razmisljajuci o poslu kod kuce. A prosvetari pogotovo ucitelji koji savesno rade svoj posao moraju da pisu pripreme za casove. Da bi deci bilo zanimljivo na casovima, i da se ne bi „smarali“ pored mora zanimljivijih stvari koje pronalaze na svom racunaru.Moramo da izmisljamo i osmisljavamo sve i svasta kako bi odrzali njihovu paznju. Ja se ne secam da su se za nas toliko zalagali ucitelji, nego smo ucili i bez svih animacija. Kad osmislis pripreme onda moras da sredis hamere, stampas nastavne listice, sve o trosku ucitelja, Ako je problem sa nekim ucenikom, zovi roditelja o svom trosku. Ali ne kazem, svako bira zanimanje koje mu odgovara. Zato bih zamolila sve koji ne rade u prosveti i ne razumeju i nemaju dovoljno empatije, da cute! Pozdrav!
Eto, kako god se okrene: malo radimo. Sad smeta i kad kukamo! Pa bar je to dozvoljeno u državi gde svi kukaju i za manje! Treba uvideti apsurdnost sve ove papirologije: nije dosta što zatrpavamo đake preobimnim i nepotrebnim informacijama (jer se plan i program mora sprovesti do slovca!), već sad moramo da zapostavimo i privatni život da bi forma bila ispoštovana!!!
Većina stanovništva u Srbiji gladuje, nema ni za osnovne životne potrebe (uključujući i prosvretu), deca nam se bodu noževima po školskim dvorištima, one koje izvedemo na pravi put nemaju posla da mogu da ostanu na njemu… a nama se nameću tvrđave od papira. Zašto, da ne bi lovili vertenjače? Sit gladnom ne veruje.
Ostavite nam barem ironiju, nekako je lakše kad se smejemo sopstvenoj muci- makar i kiselo
e pa ja sam super mama i nastavnik!!! Uzivam u svom poslu i nije mi nista tesko a i da se ne lazemo imamo mi kada da radimo sve ovo
Zavisi draga koliko putuješ na posao. Ako ti je potrebno do posla i nazad 5 sati dnevno onda ne uživaš. Zavisi takođe u kojoj školi radiš, ako je srednja tehnička sigurno ne uživaš, osam ako ti je tata direktor.
Draga Jeco, zavisi koliko putuješ na posao. Ako provodiš u putu 5 sati dnevno, sigurno ne uživaš. Zavisi u kojoj školi radiš, ako je u pitanju srednja tehnička, ne možeš baš da uživaš, osim ako ti je tata direktor.
Jesi li sigurna da si u svemu tome super? Kada stigneš da sve to obaviš? Nije reč o tome,već da li trba da trošimo dragoceno vreme i materijal na nepotrbne stvari!
Ko nije ušao u učionicu i ne poznaje današnji prosvetni sistem nema prava da kritikuje.Danas svi tesko zive i snalaze se kako znaju i umeju. A najglupje je generalizovati stvari i reći ovi su ovakvi, a oni onakvi,jer u svakoj vrsti zanimanja ima raaaznih ljudi, to je normalno. A da ne zaboravim taj famozni letnji raspust: Za neupućene prosvetni radnici imaju godišnji odmor kao i svi koji rade, ali ga prosvetni radnici moraju iskoristiti u julu, a ne po potrebi, a u avgust je vecim delom radan Sto se tiče vikenda, pa ni sud,ni opstina,ni zdravstvo, nijedna drzavna ustanova ne radi vikendom, a ne samo prosvetni radnici. I manite se da napadamo jedni druge, zato nam tako i ide, jer najlakse je pljuvati darugog, a lepo se kaze : Ko vidi slamku za drugim, ne vidi gredu za sobom.!
U tome je upravo poenta cele priče. Nekome odgovara da se međusobno gložimo, zavidimo i napadamo. Zato nam tako ide. Neko uzima milione, a ograničene osobe zavide onima koji imaju koju stotinu veću platu.
Hahahhahahahahahahhhhhahahaaha……Jako dobar tekst. Prosvetnim radnicima je jasno o čemu se govori, neprosvetnim ili neprosvećenim nije , niti će ikada biti. Sve se može kad se hoće, ovo kao odgovor @jeca , ali ni to niko ne osporava, da ne volimo ovo da radimo , ne bismo bili prosvetari gde je sve postalo važnije od nastave i rada s decom. Svi mi stignemo i da kuvamo , i da spremamo i da se brinemo o sopstvenoj deci, ali pri tome moramo da mislimo na 250 komada druge dece( ovo iz perspektive englezare koja radi u 10 odeljenja), i još da zadovoljimo želje i potrebe ljudi koji su završili u komisijama za nekakvu evaluaciju na osnovu pripadnosti odr. strankama , a ne na osnovu stručnih kvalifikacija… Zar je važnije da znamo koliko pravilnika ima u školi od držanja časa i kvalitete istog? Danas nam je eksterna izašla iz zgrade, a pre toga dve nedelje ljudi nisu stigli kvalitetno da se spremaju za nastavu niti da pogledaju domaći sopstvene dece jer nam od ocene zavisi buduće finansiranje.
Ostavite se, neupućeni, guranja nosa u tuđe poslove , radite svoje, a mi prosvetari – dosta više kuknjave, radimo naše.
Jos nam na sve ovo nedostaje i par roditelja kao gospodja Marija, koji su ubedjeni da mi nista ne radimo i imamo raspust 5 meseci, da na poslu samo sedimo, a kad nam se ne dopada strajkujemo, da decu treba da im vaspitavamo SAMO MI ( a da su oni kao roditelji duzni samo da im kupe najnoviji model mobilnog koji moze da im pomogne i u prepisivanju, pc kako bi ih skinuli s vrata i mogli da sede za drugim i citaju “novosti“ sa fb…) i sl.
Naravno da postoje i druge profesije, a bas bih voleo da znam sta ste Vi Marija, po profesiji kad mozete da date ovako “pametan“ komentar. Pozdrav!
Ne obraćam se sa srce , ljubavi…ne obraćam se uopšte ..nemam kad ni to! Kupili smo lepu tablu i lepimo stikere sa porukama i računima ….dečija soba je sada moja radna! Moj suprug ima lep komentar kada se nađemo u društvu prijatelja “ imama ženu studenta “ 🙂
ODLICAN TEKST,POSTO I MI VASPITACI SPADAMO U ISTO MINISTARSTVO MOGU RECI DA SA MANJIM IZMENAMA TEKST VAZI I ZA NAS…SVE JE NAPISAMO KRATKO I JASNO…IMA JEDNA IZREKA-KAD STE KOD FRIZERKE VIDELI FRIZURU-MISLIM DA SE OVO MOZE RECI I ZA VECINU PROSVETARA…LEK JE 1 SECANJE NA OVU IZEKU SVAKI DAN I TO U TRENUCIMA KAD VAS DECA VUKU ZA NOGU DA SE IGRATE,DRUZITE A VI IH ODBIJATE DA BI ZAVRSILI POSAO KOJI STE DONELI KUCI
Smejala sam se dok sam čitala tekst, a tužno je koliko se ova priča poklapa sa mojim životom.
Normalno da je tesko ukoliko se putuje ,meni treba svega 15 min do posla ,radim u osnovnoj skoli gde su uslovi fenomenalni,imam u ucionici sve sto mi je potrebno,lap top,video bim.. Deca su ok,neka vise neka manje,sve u svemu nekada me bas oraspoloze.Ali sigurna sam i da je mojim kolegama tesko koji rade u vise skola ili rade u tehnickoj kako je neko vec pomenuo,samo mislim da sve zavisi u kakvom okruzenju radite i kakvi su uslovi za rad.Dok sam radila u 4 skole stalno sam bila umorna i iscrpljena
Ja radim u jaslicama sa decom uzrasta do tri godine i sve gore napisano važi i za nas! Bukvalno sve! Plače mi se od muke! A, od nas traže da zaboravimo negu, da smo uopšte medicinske sestre da su to jako mala deca- bebe i da beležimo, beležimo do besvesti….. A, onda evaluacija i naravno plan akcije za dalje. Tu je i potrebno konstantno stručno usavršavanje i samovrednovanje u svim mogućim i e mogućim oblastima, pa iop za decu- jaslence, pa roditelji na adaptaciji, pa roditelji drže aktivnosti deci…..TUGA, ČEMER I JAD!
Tekst se u potpunosti poklapao sa mojim zivotom do septembra ove 2013 kada sam shvatila da koliko god pisala i nosila posao kuci nesto bi uvek falilo. E pa drage kolege ja sam resila da se kod kuce igram sa svojom decom, a posao nece nigde pobeci niti ce ga neko drugi uraditi.
I kao što reče neko na nekom forumu,od kad su „PEPSI“ službe preuzele glavnu reč u školama, sve je to postalo baš ovako. E pa sad, na par godina do penzije,sa dvadeset godina staža u prosveti, mene takav način rada NE ZANIMA. I to ne zato što nemam vremena.A i deca su već otišla kojekuda Jednostavno,svrha uzduž i popreko sabiranih kolona, pisanih priprema na način kako se to traži, besmisleni seminari za jedan bod..sakupljanje bodova za produžetak licence koju,gle čuda,još nismo ni dobili..e to za mene nema nikakvog smisla i ne pristajem na to.
Prvo moram reci zanimljiv tekst. E, sad, citajuci komentare dosla sam do zakljucka da zaista preterujete u nekim stvarima. To se odnosi na radno vreme i vase zalbe na donosenje posla kuci. E pa dragi moji prosvetni radnici idite svaki dan na posao u 8 i odlazite sa njega u 16h i dok ste tamo radite sve sto treba da se uradi, ne gubite vreme na ispijanje kafa i ogovaranje koleginica, roditelja, direktora…pa mozda nece biti potrebe da posao nosite kuci. Zao mi je, ali ja ne mogu da imam razumevanja za taj deo vaseg posla. Veliki broj ljudi danas radi od 8 do 16h (one koji rade po 12 sati za mizernu platu necu ni da spominjem) i ne nose svoj posao kuci jer to nije moguce (posao im je, na primer, vezan za firmine kompijutere) i svi oni obave ono sto se od njih zahteva u toku radnog vremena jer znaju da u suprotnom posao nece biti obavljen na vreme sto moze da dovede do posledica (smanjenje plate, otkaz…). Vi znate da gomilu stvari mozete uraditi i kod kuce pa se mnogo lezernije ponasate prema poslu koji vas ceka. Milion puta sam u zbornici videla prizor nastavnici i ucitelji, cavrljaju, piju kafu, telefoniraju, a samo nekoliko njih sa nosevima u dnevniku i papirima. Isto tako, milion puta na odmoru nisam videla dezurnog nastavnika. I vi imate dusu i trebate odmor, znam, ali ajde malo skratite te pauze i dok ste na poslu radite, pa mozda necete morati da toliko papirologije vucete kuci i vasa deca nece morati da trpe. Izvinite, ali malo mi je muka da citam vise o vasem teskom poslu. Istina je da svaki deseti prosvetni radnik svoj posao u ucionici radi kako treba (ovo kazem iz svog i iskustva ljudu oko sebe). I sad, vas 90 se uporno slepa uz onih 10 i prica o teskom poslu, losim uslovima, maloj plati itd. I naravno, ajmo malo, svake nove skolske godine, da strajkujemo, da se bunimo i kukamo. Mene samo interesuje dokle vise? Vecina ljudi radi 8 ili 12 sati dnevno, najcesce rade i subotom, za male plate, ako imaju srece imaju 2 nedelje godisnjeg, na bolovanje ne smeju ni da pomisle i da ne nabrajam dalje. Veliki broj pomenutih ljudi ima fakultetsku diplomu, ali rade bilo kakve poslove jer nisu u situaciji da biraju. E sad, ja znam da vi radite sa nasom decom i to jeste veoma vazno, pa samim tim ocekujete ne znam kakve plate i uslove, a s druge strane imate zavrsenu visu ili fakultet i svako dalje usavrsavanje za vas je problem, gubljenje vremena itd. Pri tom svoj posao precesto radite lose. I onda vam smetaju kritike, kazete da ne komentarisemo ako nismo radili u prosveti. A ja vama kazem budite na poslu svaki dan 8 sati i pocnite da radite svoj posao u skoli, pa necete morati da ga nosite kuci, i organizujte svoje vreme pa vasa deca nece morati da trpe. I jos nesto, ne kukajte ako niste radili van prosvete!
Nemoguće je sve naše poslove odraditi u školi zbog nedostatka prostora i uslova za rad… Evo probaću da objasnim stavku po stavku po strukturi 40-časovne radne nedelje:
– 20 časova redovne nastave (to je ok)
– 2 časa odeljenjskog starešine (jedan je bukvalno čas, a ostatak vremena ode na individualne razgovore sa učenicima i to je recimo ok)
– 1 čas dopunske nastave (pošto predajem više od jednog predmeta, moram da odvojim još jedan čas viška) 1h više…
– 1 čas dodatne nastave (ne znam kako ostali, ali ja sa svojim takmičarima provodim bar 3 sata nedeljno, što je 4 časa) 3h više…
– 10h pripreme za nastavu (hajde da računam da sam debil, pa ne umem da spakujem sve u 10h nedeljno i da je to dovoljno)
– 1h stručnog usavršavanja (e ovo ne umem da sračunam na nedeljnom nivou… recimo ove godine smo kolega i ja potrošili 20h za pripremu nekog izlaganja i prisustvovali konferenciji 11h To je 31h podeljeno na, npr. 16 nedelja … ) 1h više…
– 2h rada u stučnim organima škole (svake nedelje ima bar 1 sastanak od bar sat vremena, a kada je tromesečje, to je celodnevni posao, mislim da je ok, pod uslovom da se sastanci ne oduže…)
– 2h dežurstva (to je ok)
– 1h vođenja dokumentacije i saradnje s roditeljima (e, ovo je hit! 1h je dovoljan samo za vođenje redovne dokumentacije, svaki razgovor sa roditeljima je ekstra vreme, kao i dokumentacija vezana za kraj i početak školske godine) recimo 3h više…
– poslovi koji mi ne pišu u strukturi, jer bi bilo više od 40h: priprema i realizacija popravnih i razrednih ispita, poslovi po nalogu direktora, stručno usavršavanje u ustanovi (priprema, realizacija i prisustvo raznim obukama, oglednim i uglednim časovima, realizacija međupredmetnih korelacija, …) ukupno oko 3h više…
E, da saberem: 1+3+1+3+3=11h rada više! Nedeljno. Nije strašno – samo 2h više dnevno 😉
Naravno, postoje kolege kojima niko ne sme da da starešinstvo, koji ne sede ni na jednom sastanku, ne drže dopunsku i dodatnu, ne menjaju godinama način predavanja, pa im za pripremu treba duplo manje sati, ne dežuraju i ne usavršavaju se. Za njih, naravno, važi da imaju 3 meseca odmora i 5h posla dnevno. Ali ja ne razumem kako mogu tako da žive sa samim sobom 🙁
Baš ovako govore oni koji pojma nemaju šta je posao prosvetnog radnika, a zadojeni onim što u medijima i po ulici već godinama govore o nama. Otkud ideja da se ispijaju kafe i ogovara? Pa kad, pitam se? Kad uđem na čas ja radim od početka do kraja časa. Nemam vremena da pijem kafu i lakiram nokte. Odmor traje pet minuta, taman koliko da zamenim dnevnike. Veliki odmor je 20 min i zašto da ga ne iskoristim da doručkujem? Da ste slušali o čemu govore ti nastavnici koje ste viđali „milion puta“ u zbornici? Ponekad veliki odmor podseća na sednicu odeljenjskog veća. U kojoj ste vi to školi, Lana, videli ove primere, baš me interesuje?
Ko nije radio sa decom ne zna kakav je to pritisak. Stres na kraju školske godine, naročito ako ste odelj. starešina učenicima osmog razreda, ne može da se poredi ni sa jednim drugim. Samo za to je neophodan dugačak godišnji odmor. Ali, naravno, naša neobaveštena javnost misli da nama godišnji odmor traje koliko i deci raspust. Zimski provodimo radeći sa učenicima koji imaju jedinice i sa onima koji su za dodatnu nastavu i sekcije i za to se posebno pripremamo. Imamo odmora koliko i bilo ko drugi u ovoj zemlji oko novogodišnjih praznika. Letnji nam počinje najranije 28. juna, a završava se početkom avgusta. Već godinama nigde nismo otišli za vreme letnjeg raspusta, jer su nam aranžmani u sezoni preskupi.
Odakle vam pravo da sudite o tome ko radi posao kako treba, a ko ne? I odakle ideja da samo 10 % radi svoj posao? U mojoj školi to nije tako. I ne radi se o tome da papirologiju nosimo kući. Zbog papirologije ostajemo u školi duže nego što je potrebno, a ono što treba da radimo, a to su pripreme (to nije papirologija već ozbiljan, zahtevan posao) i stručno usavršavanje (koje ne podrazumeva samo slušanje ponekad potpuno besmislenih seminara, već mnogo više od toga) i treba da radimo kod kuće jer zahtevaju mnogo više pažnje i koncentracije.
Što se više vraćam na vaš tekst sve manje imam snage i volje da odgovaram na sve ove besmislice koje ste ovde naveli. Same predrasude.
Smatram ovaj vaš komentar izuzetno uvredljivim.
Marko, anonimni,i ostali, svaka vama čast što se objašnjavate sa Lanom, Marijom i njima sličnima. Ponavljam, svaka čast, ima nade, do nekog mozga možda i stigne. Ja sam što reko Đole Balašević- od ljudi ruke digo, što zbog sebe, što zbog njih. Evo jedna smešna situacija, sretne mene školska koja nije završila ni osnovnu i kaže- Pa Olga ,što vi štrajkujete, pa je l znaš da ja berem pečurke za 100 dinara na sat? Eto, šta da vam kažem, oni bi da se porede s nama. Al ponavljam,treba objasniti,možda do nekog i stigne. Niko od mojih kolega, prosvetara tuđe poslove ne komentariše, jer gledaju svoja posla, a eto neko uvek gleda tuđa i misli da je u pravu.
Ja sam radila u privredi, a sada sam ponovo u skoli. Rad u kancelariji ima svojih prednosti, kada te zaboli glava stavis papire u sto i nastavis drugi put, kada imas stomacnih problema odes kuci ,,, Posao sam ponekad, ali zaista ponekad donosila kuci. Danas kada radim u prosveti ja nemam elementarne uslove da pripreme za cas uradim u skoli, a kamo li nesto drugo. Imam kasetu u koju kada stavim vezbanke ne ostane prostora ni za sta drugo. U skoli nema prostorije – kancelarije u kojoj bi imao uslove za rad. Moj suprug komentarise da kad bi svi radli kao ja…
Kada sam prisustvovala na jednom od predavanja, gde su sve vreme pominjali bodove, bila sam zbunjena. Sve mi je bilo jasno kako to funkcioniše ali niko nije pominjao kvalitet stručnih susreta, svrha je da ……ah da svrha su bodovi. Druga asocijacija na bodove bile su mi devedesete godine gde su se pojavljivale razne firme sa motom: „Pereš zube- bodovi“! Uradićemo mi sve to, skupićemo bodove………malo šta će se promeniti, osim zakona u kom će stajati- menjamo način bodovanja.
nemam vremena da pišem komentar, moram da pišem pripreme – ha ha – ko razume, shvatiće
ODLIČNO
hahahaaa