Izuzeci bez kojih bi srpski jezik bio dosadan

januar 29, 2016

Reč „morfologija“ je grčkog porekla. To je nauka o vrstama reči, kojih u našem jeziku ima deset.
Morfologija je jedna od važnijih gramatičkih disciplina. Bavi se imenicama, zamenicama, pridevima, brojevima, glagolima, prilozima, predlozima, uzvicima, veznicima, rečcama. Dakle, ovo je obimna naučna oblast, ali vrlo zanimljiva.
1327960662_309211185_1-Slike--cASOVI-SRPSKOG-JEZIKA-I-KNJIzEVNOSTI-U-ZRENJANINUUčeći morfologiju možete pronaći rešenja brojnih dilema. Ona će vam dati odgovore na pitanja da li se kaže Pavla ili Pavleta, nosom ili nosem, upoznajući ili upoznavajući.
Jedno od važnijih pravila je da znate da skoro svako pravilo ima poneki izuzetak.
1. Na primer, imamo lisicu i lisca, petla i kokošku, mačora i mačku, gusana i gusku, konja i kobilu itd. Ali, zanimljivo je da u srpskom jeziku ne postoje paralelni nazivi za reči kojima se imenuju ribe, insekti i ptice. Moguće objašnjenje ove pojave je da su ribe, insekti i ptice našem čoveku bili manje značajni, pa nije ni imao potrebu da razlikuje i imenuje njihov rod.
Ovde, takođe, postoji izuzetak. Naime, ovo pravilo ne važi za golubove, jer imamo i goluba i golubicu.
2. Svi znamo da u srpskom jeziku imenice mogu imati samo jedan rod: muški, ženski ili srednji. To je logično. Međutim, postoje reči koje mogu imati dva roda!
Primer za ovo je: veliki bol i velika bol.
3. Po pravilu, opisni pridevi imaju komparaciji i deklinaciju. To znači da možemo reći da je neko najbolji, lepši, zgodniji, najlošiji, kao i da te reči možemo menjati po padežima.
Izuzetak ovog pravila je samo opisni pridev „nalik“. To je jedini opisni pridev koji je nepromenljiv i koji nema viši i najviši stepen poređenja.
Korisno je ovde dodati da su „nalik na nalik“ pridevi stranog porekla. Tako roze, bež, mini, super, teget, kul nemaju drugi oblik.
Zato je nepravilno reći: Devojka u rozoj haljini lepo igra.
Treba reći: Devojka u roze haljini lepo igra.
Postoji jedno pravilo koje ne poznaje nikakve izuzetke! Nažalost, svakodnevno možemo čuti i videti uglavnom nepravilnu konstrukciju, a to je predlog za + infinitiv glagola.
Uvek kada kažete: „Ja bih kafu za poneti“, ili „Spakovaćete mi burek za poneti“, znači da ste se ogrešili o normu srpskog jezika.
Umesto „za očekivati“, recite „očekivano je“.
Sve što ne znate, a želite da naučite, možete pronaći u „Gramatici srpskog jezika“, Živojina Stanojčića i Ljubomira Popovića. To je udžbenik za gimnazije i srednje škole i poželjno je svaki dom da ga ima, jer kako kaže Duško Radović: „Čuvajte srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim vas“.
P.S. tačni odgovori su: Pavla, nosom i upoznajući.
Gordana Bušin
iSerbia

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 komentara na "Izuzeci bez kojih bi srpski jezik bio dosadan

  1. Dragana kaže:

    Zar reč NALIK spada u prideve? Meni nekako ne liči na pridev.

  2. m kaže:

    Roze nepostoji kaze se ruzicasto.

    1. Vanja Petrović kaže:

      Tekst je odličan, poučan i zanimljiv. Za komentar #M – Prvo nauči da se NE POSTOJI ne piše zajedno, a onda probaj da komentarišeš iznova.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama