Proleće je idealno vreme da vaše dete izađe iz kuće. Predlažemo vam najpopularnije dečje igre na otvorenom.
Sunce sve jače poziva na sveopšti izlazak napolje. Deci je u ovom periodu svakako najzabavnije da se igraju na otvorenom prostoru, igralištu. Igrajući se sa drugom decom uče da pobeđuju i gube, raduju se i tuguju, sklapaju nova prijateljstva i mnogo toga još.
S obzirom na to da su današnja deca sve gojaznija i da je to jedan od većih problema savremenog odrastanja, vreme koje je pred nama ukazuje na puteve izlaska iz takvog stanja. Roditelji treba da se prisete bezbrižnih dana provedenih u čarobnom svetu igre. Treba da se samo prisete, a deci da zagolicaju maštu. Nije teško. A čini decu srećnom, pametnom, zdravom, što je najbitnije. Postoji drugačiji svet u odnosu na svet ispunjen računarima, telefonima, video-igricama… Nije teško na vetru puštati zmajeve, igrati se žmurke, klikera i bezbroj drugih korisnih igara. Roditeljima sigurno neće biti problem da se prisete detinjstva, a da decu posle duge zime i zatvorenosti puste u prirodu da se igraju, maštaju, jer to deca najbolje znaju.
Pored mnogih igara iz naroda ili onih sportskih, neće im biti teško da se odluče. Evo nekih:
1. Šuge
Na početku je potrebno da izaberu „šugu“ kako bi ostali mogli da beže od nje. Kada „šuga“ uspe da dotakne drugog igrača, zajedno počinju da jure ostale igrače. Igra se može nastavljati dok se ne umore ili im igra ne dosadi. Ova igra mališanima puno znači za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta.
2. Između dve vatre
Biraju se dva igrača – „konzula“, dok ostali stoje u sredini obeleženog polja u obliku pravougaonika. Na dva kraja obeleženog polja stoje „konzuli“ koji imaju zadatak da dodaju loptu između sebe, tj. da pogode nekog iz sredine polja. Igrač kojeg pogode loptom je „izgoreo“ i izlazi iz igre. Ako neko od igrača uhvati dve „žive lopte“, tada su „izgoreli konzuli“ i ulaze unutar polja sa ostalima, dok igrač koji je uhvatio dve „žive lopte“ postaje „konzul“ i bira još jednog igrača po želji iz polja. Tada oni postaju „konzuli“, a igra se nastavlja iz početka.
3. Ćorave babe
Za igru je potrebno više dece. Deca se igraju tako što na otvorenom prostoru (što ravnijem) biraju nekog ko je „ćorava baba“. Ostali igrači vezuju mu maramu preko očiju, kako igrač „ćorava baba“ ne bi mogao da vidi. Zavrte ga nekoliko puta da bi izgubio orijentaciju i onda se izmaknu sa strane. „Ćorava baba“ tad pokušava da nađe i uhvati nekog, ali to je teško. Kada uspe, pokušava da ga prepozna, a tada ga golica kako bi se izdao od smeha. Igrač koji je uhvaćen postaje „ćorava baba“.
4. Lastiš
Lastiš je možda najpopularnija igra za devojčice. Nekada nije bilo ulice u kojoj se nije igrala ova igra za koju je potrebno troje, a može da se igra u dvorištu, parku, uz pomoć nekog rekvizita ili sl. Najpoznatije igre za lastiš bile su „Trougao“, „Oto Marijano“ i druge.
Kako bi se i dečaci uključili u igru, kao varijanta može se primeniti jurnjava u lastiš. Jednom igraču se vezuje marama oko očiju, a ostala deca jure i beže unutar razvučenog lastiša. Kada igrač vezanih očiju uspe da uhvati i prepozna igrača, igra se drugi krug, a uhvaćeni sada juri ostale.
5. Frizbi
Frizbi je igra odlična za kretanje deteta, a vrlo je interesantna i smešna i izaziva radost kada dete pokušava da hvata frizbi da ne padne na zemlju. Ovu igru je najbolje igrati po travi na otvorenom.
Pored navedenih igara, deca mogu još i da se igraju užetom tako što ga preskaču, vuku, mogu da se igraju „školice“, kada ima vetra mogu da puštaju zmajeve. Mogu da rade još puno toga u prirodi, poput šetnje, istraživanja flore i faune, igranja sa svojim psom, ukoliko ga imaju. Sa roditeljima mogu da odlaze na izlet i dobro se zabavljaju.
6. Školice
Školice aktiviraju sve mišiće, jer je to igra koja traži održavanje ravnoteže dok se na jednoj nozi stoji u polju s brojem na koje je pao kamenčić ili kreda koja se baca sa startne pozicije. Nisu zanemarljive ni između dve vatre niti bilo koja druga igra u kojoj se koristi lopta, kao ni vožnja bicikla ili rolera. Najbitnije je da klinci izbace suvišnu energiju, da provedu što više vremena na otvorenom i da se lepo zabave.
7. Preskakanje konopca
Sa konopcem za preskakanje može se zabavljati na mnogo načina, solo ili u društvu. Kada dete preskače konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova dužina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ručke može da podigne do pazuha. Ukoliko je konopac predug, može ga obmotati oko šake, ili ga možete skratiti kod drške. Preskakati se može trečeći, skačući, sa obe noge zajedno ili naizmenično, sa poskocima između okreta konopca, unapred, unazad, krećući se ili u mestu…
Preskakanje konopca u društvu podrazumeva da dva igrača drže konopac i okreću ga u velikim krugovima, dok treći igrač stoji između njih i preskače konopac. Treći način jeste da jedan igrač drži konopac za jednu ručku, i rotirajući ga oko sebe, vitla konopac u krug na desetak santimetara iznad zemlje, dok jedan ili više igrača preskaču.
8. Arjačkinje barjačkinje
Za ovu igru potrebno je veće društvo koje se podeli u dve jednake grupe. Igrači svake grupe se uhvate za ruke i stanu tačno prekoputa druge ekipe, na rastojanju od desetak metara. Tada jedan tim viče uglas: „Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?“, a protivnički tim odgovara tako što izvikuje ime nekog od igrača suprotne strane. Tada se prozvani zatrči iz sve snage, sa ciljem da probije protivničku liniju. Ukoliko protrči i razbije lanac igrača, tada bira jednog od igrača protivničkog tima i vodi ga sa sobom nazad, u svoj tim. Ukoliko ga spreče da probije lanac, onda ostaje u drugom timu. Pobeđuje ona grupa koja sakupi sve igrače iz protivničke ekipe.
9. Lanac
Jedno dete započinje igru tako što juri ostalu decu koja trče slobodno. Kada nekog uhvati, ostaje spojen sa njim, i držeći se za ruke, oni počinju poteru za ostalom decom. Kada uhvate sledeće dete i ono zajedno sa njima vija ostalu decu. Igra traje dok poslednje dete ne ostane na slobodi, a ono postaje prva karika sledećeg kruga.
Deca kroz igru svakako poboljšavaju komunikaciju, kako sa vršnjacima tako i sa autoritetima. Uče da se snalaze u različitim situacijama. Poboljšavaju i razvijaju predispozicije za sport. Uče kako da pronađu svoje mesto među drugom decom, vršnjacima. Traže način da se izbore za sebe. Toleranciju, timski duh takođe najbolje pronalaze u igrama sa drugarima. Deca se takođe uče da kontrolišu svoju ljutnju, povređenost, kao i to da imaju određene zadatke i obaveze prema sebi i drugima.
Sve ovo najbolje potvrđuje dečja radost i dečji osmeh. Ima li važnijih i lepših stvari od toga roditeljima? Verujemo da nema.
Imajući sve ovo u vidu, Nikola Kuzanski je napisao:
Lopta i njeno kretanje su proizvod uma, nijedna nerazumna životinja ne pravi loptu koju bi potom usmeravala ka nekom cilju, te da je igra takvo ljudsko delo kojim čovek prevazilazi sva druga živa bića naše planete.
Stoga nije li igra nešto posebno, nešto fantastično i nešto što deca shvataju na pravi način? Deca najbolje mogu da uhvate nit savršenog sveta omeđenog radošću, kroz igru, naravno, kao posebnom fenomenu čoveka.
Stigao je april, deca sigurno već uveliko razmišljaju o nekoj novoj igri, lopti, igranju…
Izvor: http://blog.novakdjokovicfoundation.org/