Ja nikad ne sretoh čudniji svet od prosvetnih radnika

29 juna, 2016

Ja nikad ne sretoh čudniji svet od prosvetnih radnika. Muštikle mi!
Neko je prvo zakuvao priču na račun TiO i Informatike kao obaveznih predmeta u školama. Kakve veze imaju testerica i šperploča sa kompom, nisam još skontala. Ono, nije da nisam pokušala da pretesterišem kompjuter u par navrata kad mi je crkavala matična ploča, ali, da sam ga zalila masnom sodom, imalo bi veze s hemijom, a ne sa tehnikom…
Iskreno, meni je znanje iz Opštetehničkog (tako se zvao taj predmet) značajno u životu. Mnogo toga naučih o saobraćaju, o struji, naučila da popravljam stvarčice po kući, baratam šrafcigerom, a šmirglam odlično!
Kompjuteri su izmišljeni kad sam već bila „svoj čovek“. Tako sam o svom trošku završila kurs za snalaženje na njima, a usavršavam se kako umem i znam. I nikako mi nije jasno kakve veze imaju informatika i tehničko!
Znam ja da su po školama obučavani nastavnici Tehničkog da barataju kompjuterima, kad se isti po školama pojaviše. Ali, posle toga su mnogi završili fakultete baš za informatiku. I, umesto da i TiO i Informatika budu zastupljeni u školi, neko (uvek taj „Neko“ pokvari sve) se dosetio da Informatiku baci u izborne predmete, u informatičkoj eri! Kao, đaci će sami kod kuće naučiti da idu na Fejs, sami će gledati porno sajtove, pa samim tim znaju više o kompjuterima od nastavnika, šta li?
I Domaćinstvo je izborni predmet, a heklanje može baba da ih nauči, a za kuvanje imaju recepte sa neta! I Čuvari prirode su neki izborni predmet, kao da ne mogu da sačuvaju prirodu bez toga!
Pa, iskrena da budem, ne mogu. Zaista smatram da je formalno obrazovanje iz navedenih predmeta veoma bitno. Iz Informatike posebno bitno. Jer, poznavanje kompa nije stavljanje lascivnih selfija na FB i instagram.
Ali, da se vratim ja svojoj priči. Zašto sam je započela uopšte?
Zato što čitam kako se mesecima prosvetni radnici međusobno prepucavaju na društvenim grupama. Sa sve: „Vi ste, kolege koji predajete TiO  KRIVI što Informatika nije obavezna!“ I sa sve: „Vi, kolege informatičari, ne razumete da deca bolje znaju o kompjutterima od nas samih!“ i slično. Sa sve „Vi“.  A iza toga su nenapisane psovke.
I niko, ali niko, ne psuje onog „Nekog“ koji je sve to zakuvao!
Za psovke i mržlju smo sami krivi. Za ostalo, hajde da razmislimo!
Treba nam korenita promena sistema obrazovanja, a ne psovke!
A dotle, radimo ono što najbolje umemo – mrzimo jedni druge.
Za sad, mrze se samo tehničari i informatičari. Šteta!
Hajde da se malo mrze hemiari i fizičari, biolozi i geografi, likovnjaci i muzičari, srbisti i matematičari.! Što da ne?
Zašto sam baš tako kategorisala? Pa, ionako je nebitno, niđe veze svakako!
Ostadoše samo jadni učitelji.
Oni neka se mrze međusobno!
 
Ivana Bošnjak Bošnjak
 
Izvor: dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Ja nikad ne sretoh čudniji svet od prosvetnih radnika"

  1. Laki kaže:

    BRAVO Ivana Bošnjak Bošnjak, svaka Vam je na mestu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama