Ја НИСАМ мама за какву ме сматрате

Нисам ја мама каквом ме ти сматраш.

Нисам она која сваког дана организује едукативне и забавне активности и непрестано брине о томе јесу ли јој деца данас имала довољно изазован дан у ком су научили много нових ствари. Волела бих ја да могу да будем баш та мама, па ме зато можда такву виђате у парку, шетњи, на мојим Инстаграм постовима. Али сваког дана? Не, не. То нисам ја.

Foto: Canva

Нисам ни она слатка, дотерана мама која у набавци држи све конце у рукама, иако води двоје мале деце у супермаркет. Само сте ме данас, можда, ухватили у таквом једном тренутку. Али већину времена, ја нисам та мама.

Нисам ја мама која има стрпљења за све. Она смирена, насмејана мама која држи све под контролом. Трудим се и вежбам сваког дана. Баш, баш се трудим. Али још нисам. А та мама је моја омиљена.

Да ме не схватите погрешно, нисам ни она мама која виче непрестано и за сваку ствар – кад дете не жели да се обуче, кад не слуша, кад неће да се веже у аутомобилу. Та мама сам била данас на неколико секунди кад сам баш много журила, али вечерас – нисам та мама.

Нисам ја ни она мама која има осећај да се распада, да је на ивици нервног слома. Она која се закључава у купатилу и тихо плаче док се тушира, јер је тад нико не види. Али била сам та мама. Неколико пута.

Нисам ни она апсолутно посвећена мама која је читав дан на поду и игра се са својом децом. Али нисам ни презаузета мама ни фрустрирана мама којој притисак скочи на двеста кад чује да је зову хиљадити пут тог дана.

Можда ћете налетети на мене баш у тренутку када све имам под контролом. Кад се деца смеше и уживају, очешљана и чиста, а ја свеже исфенирана и насмејана. Али можда ћете ме видети са пунђом, неопране косе, намрштену и деконцентрисану.

Шта год од свега тога да видите, знајте ТО НИСАМ ЈА. То је само један делић мене.

А ја сам далеко више од тих момената. Били они најбољи или најгори. А и ти си.

Неким данима имамо све конце у рукама, насмејану децу и ведро лице, а другим данима нам је чело намрштено, а у стомаку стеже некакав грч јер нам се чини да баш ништа не можемо да урадимо како треба.

Али покушавамо. И то је, заправо, оно што се броји.