Ja sam Marina i ja sam nemajka“: Poruka žene čije jedno dete je „balavo do poda, a drugo us**no do glave“ otkriva kako zaista žive srećne majke na brdovitom Balkanu
Ona je rešila da razbije sve predrasude koje danas stvaraju „žene, majke, kraljice“ i uspela je
Danas je popularno biti „žena, majka, kraljica“. I ako slučajno pomislite da ne možete da odgovorite na taj izazov, onda po inerciji za sebe treba da mislite da ste loš roditelj. Ipak, stvarnost je malo drugačija.
„Balkanska majka“ mora da može sve, a novopečene feministkinje joj dodaju samo so na ranu preuzimanjem „muških poslova“ na svoja pleća.
Tako da je jako teško opisati kako bi to trebao da izgleda dan „super žene“ koja je nasmejana, smirena majka, poslovno uspešna žena koja dobro zarađuje, a istovremeno nađe prostor za bar ručak i poslasticu na dnevnom nivou.
Ipak, stiče se utisak da je mnogo takvih. Onih koje nemaju nagomilan veš, čiji su ormani u perfektnom redu, čija deca vraćaju igračke tamo gde ih nađu jer su ONE uspele da ih od malih nogu nauče da poštuju pravila i to ne batinama, nego konstantnom pričom i davanjem dobronamernih uputstava i kvalitativnih pohvala.
Svakodnevica jedne žene iz regiona je sasvim drugačija i zato je ona čvrsto odlučila da sebe nazove „nemajkom“. Još čvršće je odlučila da opiše kako izgleda jedan sasvim običan dan porodilje koje ima i jedno starije dete pride.
Napisala je ovo na svom Fejsbuk profilu:
– Ja sam Marina i ja sam nemajka. Nemajka vam je popularan izraz za majku koja ne „igra po pravilima“ majčinstva svih velikih majki današnjice.
Ovo je moj nesin koji je danas, kako ja utorkom postim na hlebu i vodi, mesio samnom pogačice. Isti taj nesin je preuzeo testo jer je moja tromesečna nekći urlala iz petnih zila.
Kada je konačno prestala, ja nemajka i moj nesin smo od pogačica napravili slane stapiće. Testo nije uspelo, ali je zato nekoliko kilograma brašna padalo po podu kao sneg.
Od mog savršenog, sterilnog stana ostala su samo sećanja! Preuzela su ga moja savršena, nesterilna deca. Jedno balavo do poda, drugo usrano do glave!
I nije to sve.
Ja nemajka nosim svoju devojčicu gutajući brufene kao „tic-tac“. Ne učim je na ruke, nego na srce!
Ja nemajka poljupcima lečim sve, čak i te skorene balice!
Ne perem dudu kada zvekne na pod nego je stavim sebi u usta pa onda njoj. Hiljadu puta dunem slani štapić sa poda i strpam ga u usta.
Ja nemajka palim noću susilicu za veš i između nje i veš mašine sedim i plačem, kad konačno svi zaspe.
Ja nemajka imam još samo milimetar crvenog laka na noktima. Imam upalu bubrega, ali plešem sa sinom. Plačem kasnije.
Ustajem ranije. Da mu štramplice za vrtić ugrejem.
Ja nemajka pošaljem muža kod komšija i kažem: „Ivane, idi kod Ilije ili po normabel (lek za smirenje, prim. aut.) ili po bombu, svejedno mi je!“
Ja ne stavljam svoju sliku na fejs jer u vlastitoj kući izgledam kao beskućnik. Igram se sa decom, brišem bale rukavom, zube kad operem od sreće zaplačem, a kada dva sata u cugu odspavam uverena sam da sam mrtva!
Ja sam nemajka, a moja deca nedeca. Sin se sankao dok mu prsti nisu otpali, Tomu nosim dok se k’o tužna vrba do poda ne savijem, a kada me Ivan kao danas gledajući stan i nas troje od brašna pita: „Bebo, pa šta se vama dogodilo?!?“, ja kažem – IVANE, TVOJOJ SE NEŽENI I NEDECI DOGODIO ZIVOT!
Onda on pukne od smeha, otvori pivo i postane nemuž i neotac, a mi… Mi postanemo i ostanemo SREĆNI! –
Baš tako živi mnogo majki na ovom „brdovitom Balkanu“ i one su zaista srećne, jer njihova pravila ne postoje. One žive sa svojim porodicama punim plućima.
https://www.facebook.com/1610213689190165/photos/a.1969357549942442/2207500026128192/?type=3&theater
Izvor: Telegraf