– Сања?
– Где си, Кејти?
– Ево… Право да ти кажем, докуцавам се са мамом оног мог Обрадовића, та жена ће ме у гроб отерати!
– Шта је, оцене, а?
– Шта друго? Мали је опасан фолирант, приметила си и ти, увек му се баш нешто деси кад је контролни и писмени, при том, и кад се појави све испреписује!
– Ух, па он је по томе баш познат! А мама хоће петицу?
– Шта мислиш?
– Уфф… Свуда исто! Ја све могу да поднесем, али те преписиваче стварно не могу. Такав ће сутра бити министар! Жао ми оне деце која раде целе године, која поштено зараде своје тројке и четворке, не лажу, не преписују, немају пушкице ни оправдања што нису учили, а ови што лажу и мажу по правилу прођу боље.
– Па, тако је свуда! Још кад им и родитељи помогну и овако цимају разредног, добро је не траже шест, а не пет! Каже ми и Данијела да је њу засебно звала, као фали му баш та једна оцена за одличан, а лаже, фали му четири!
– Па цимаће и ове остале, шта ти је?! Чуди ме да мене није звала, код мене има тројку! Ни то није заслужио, али ’ајде као…
– Ма, ужас. Знаш, да је неко дете које је заслужило да му се помогне, реч не бих рекла, али овако… Замисли кад сам га у првом полугођу ухватила да је заменио свеске са Еленом, а и она као да јој је врана мозак попила, да надрља због њега! Обома сам дала јединице!
– Знам све, код мене је пробао ону фору кад је Мирковић седео испред њега, и као он проверава, па подигао вежбанку да овај све прочита, ваљда мисле да смо сви блесави! А ја им у оквиру групе измешала питања, и он све погрешно преписао! И после опет тврдио да није преписивао, ма срамота једна!
– Нема везе, не може тако целог живота! Нека заврши основну и средњу на преписивање, али већ на факултету теже. А камоли на послу, ма иди…
– Е, знаш зашто сам те звала? Јеси урадила онај тест за дежурне наставнике?
– Јесам, јуче.
– Можеш да ми проследиш одговоре, да не гледам сад све те будалаштине и упутства и видео-снимке…
– Па, зар ниси видела на групи?
– Бацила си на групу?
– Нисам ја, проследила је Милица, она је добила од колегинице из унутрашњости па смо сви преузели.
– Јао, нисам ни приметила од оволиког преписивања са родитељима!
– Прелистај нашу групу, наћи ћеш. Наравно да нико није луд да те глупости гледа и губи време, обавезно све препиши.
– Јесу тачни одговори, да се не срамотим? Видим да је просек до сада око 12 покушаја, да ме не убележе негде као неподобну?
– Тачни су, та жена је, ја мислим, четрнаест или петнаест пута морала да решава, и писала је све одговоре који су тачни, и имаш све готово! Испаде теже то него положити вожњу!
– Дивно! Одушевила си ме! Не пада ми на памет да се понижавам и попуњавам колико сме да се касни, и шта да радим ако ми уђе директор у учионицу, као да смо ђаци, а не професори!
– Само пази, немој да преузмеш само које слово треба означити, препиши и питања и одговоре! Компјутерски се мења редослед питања и одговора, па да не означиш погрешно!
– Замисли! Још да нас ухвате на кривини, стварно нема смисла!
– Одвратно!
– И треба да преписујемо и да не дозволимо да нас малтретирају! Љубим те, хвала ти много!
– Нема на чему, увек! Ту смо да се помажемо!
– Тако је! Чујемо се!
Аутор: Маја Бугарчић