– Sanja?
– Gde si, Kejti?
– Evo… Pravo da ti kažem, dokucavam se sa mamom onog mog Obradovića, ta žena će me u grob oterati!
– Šta je, ocene, a?
– Šta drugo? Mali je opasan folirant, primetila si i ti, uvek mu se baš nešto desi kad je kontrolni i pismeni, pri tom, i kad se pojavi sve isprepisuje!
– Uh, pa on je po tome baš poznat! A mama hoće peticu?
– Šta misliš?
– Uff… Svuda isto! Ja sve mogu da podnesem, ali te prepisivače stvarno ne mogu. Takav će sutra biti ministar! Žao mi one dece koja rade cele godine, koja pošteno zarade svoje trojke i četvorke, ne lažu, ne prepisuju, nemaju puškice ni opravdanja što nisu učili, a ovi što lažu i mažu po pravilu prođu bolje.
– Pa, tako je svuda! Još kad im i roditelji pomognu i ovako cimaju razrednog, dobro je ne traže šest, a ne pet! Kaže mi i Danijela da je nju zasebno zvala, kao fali mu baš ta jedna ocena za odličan, a laže, fali mu četiri!
– Pa cimaće i ove ostale, šta ti je?! Čudi me da mene nije zvala, kod mene ima trojku! Ni to nije zaslužio, ali ’ajde kao…
– Ma, užas. Znaš, da je neko dete koje je zaslužilo da mu se pomogne, reč ne bih rekla, ali ovako… Zamisli kad sam ga u prvom polugođu uhvatila da je zamenio sveske sa Elenom, a i ona kao da joj je vrana mozak popila, da nadrlja zbog njega! Oboma sam dala jedinice!
– Znam sve, kod mene je probao onu foru kad je Mirković sedeo ispred njega, i kao on proverava, pa podigao vežbanku da ovaj sve pročita, valjda misle da smo svi blesavi! A ja im u okviru grupe izmešala pitanja, i on sve pogrešno prepisao! I posle opet tvrdio da nije prepisivao, ma sramota jedna!
– Nema veze, ne može tako celog života! Neka završi osnovnu i srednju na prepisivanje, ali već na fakultetu teže. A kamoli na poslu, ma idi…
– E, znaš zašto sam te zvala? Jesi uradila onaj test za dežurne nastavnike?
– Jesam, juče.
– Možeš da mi proslediš odgovore, da ne gledam sad sve te budalaštine i uputstva i video-snimke…
– Pa, zar nisi videla na grupi?
– Bacila si na grupu?
– Nisam ja, prosledila je Milica, ona je dobila od koleginice iz unutrašnjosti pa smo svi preuzeli.
– Jao, nisam ni primetila od ovolikog prepisivanja sa roditeljima!
– Prelistaj našu grupu, naći ćeš. Naravno da niko nije lud da te gluposti gleda i gubi vreme, obavezno sve prepiši.
– Jesu tačni odgovori, da se ne sramotim? Vidim da je prosek do sada oko 12 pokušaja, da me ne ubeleže negde kao nepodobnu?
– Tačni su, ta žena je, ja mislim, četrnaest ili petnaest puta morala da rešava, i pisala je sve odgovore koji su tačni, i imaš sve gotovo! Ispade teže to nego položiti vožnju!
– Divno! Oduševila si me! Ne pada mi na pamet da se ponižavam i popunjavam koliko sme da se kasni, i šta da radim ako mi uđe direktor u učionicu, kao da smo đaci, a ne profesori!
– Samo pazi, nemoj da preuzmeš samo koje slovo treba označiti, prepiši i pitanja i odgovore! Kompjuterski se menja redosled pitanja i odgovora, pa da ne označiš pogrešno!
– Zamisli! Još da nas uhvate na krivini, stvarno nema smisla!
– Odvratno!
– I treba da prepisujemo i da ne dozvolimo da nas maltretiraju! Ljubim te, hvala ti mnogo!
– Nema na čemu, uvek! Tu smo da se pomažemo!
– Tako je! Čujemo se!
Autor: Maja Bugarčić