Чувајте се добри људи.
Чувајте се не само од вируса корона, већ и од корона људи који кад вас нападну исте последице праве.
Нестајао ми због таквих ваздух.
Борба за удах ко у рову.
Нема спаса, мислила сам.
А има.
Чувајте се људи добри.
Чувајте љубав коју имате. Чувајте децу од глупости које се унаоколо сервирају. Не рушите им најдивније доба кукњавом, очајем, телефонима, очекивањима да знају да гледају на сат са пет година. Играјте се са њима. Маштајте са њима, плешите са њима, јурите лопту, џаба је, а вреди “милионе”.
Чувајте себе. Од вести. Од оговарања. Од туђих очекивања. Од удовољавања другима. Од онога “ради реда”. Ради реда ником није добро донело. Само стену у у грлу. Срце не познаје ради реда. Или како треба или никако. Ради реда је као равна линија.
Чувајте се од веза – ради реда. Од познанстава – ради реда. Од послова – ради реда. Од прича – ради реда. Од фамилијарних односа – ради реда.
У том ради реда крије се тона нереда.
Прећутаних речи које боле. Повреда. Неспоразума. Мучења.
Ради реда мрцвари душу.
Чувајте се трендова који нас покушавају убедити како срећа треба да изгледа. Срећа не изгледа, срећа се осети. Свако различито.
Чувајте се очекивања других како треба да се понашате, како да изгледате, кад да се венчате, кад да стварате породицу, шта да студирате, дал да уопште у Србији студирати, како да успете.
Чувајте се успеха како га замишљате, обично је нешто друго.
Чувајте се пројекција будућности. Живите данас колико год да је мучно или страховито или тескобно. Ваше је.
Чувајте се очаја, ништа није трајало толико дуго да се није обрнуло на боље.
Чувајте се љутње на себе. Пребацивања кривице себи. Омаловажавања себе.
Чувајте се људи који вам говоре “није теби ништа”, јер сваком је нешто, само то нешто неко носи боље, неко мање добро. Да је ништа, не би ваљало. Јер сте онда рецимо камен по ком може и киша, и муња, и јако сунце, и нога да гази и шутне, да се откотрља и остане где јесте до следећег померања туђом ногом, а не осетите ништа, јер сте камен, па може свакако.
Чувајте се западања у мржњу. Јер је “лако”, не захтева ништа “осим” да мрзите.
Тренирајте доброту. То је поље на ком треба да се покажете. Себи, пре свега. Ту се мере снаге, ту се проверавају вештине, капацитети срца, главе, груди, ту се са собом борите. То је најважнија борба.
Тренирајте доброту.
Како?
Тако што ћете радити на свом расту, прескакањем препрека које мржња постави. Или Корона људи. Или усвојене предрасуде. Или друштво. Или онај мање добар део вас.
А кад порастете … онда вам нико неће моћи ништа.
Јер сте постали велики добри див срећан и задовољан, без рупа по телу које би крпио лајт мржњом и туђим животом.