Čuvajte se dobri ljudi.
Čuvajte se ne samo od virusa korona, već i od korona ljudi koji kad vas napadnu iste posledice prave.
Nestajao mi zbog takvih vazduh.
Borba za udah ko u rovu.
Nema spasa, mislila sam.
A ima.
Čuvajte se ljudi dobri.
Čuvajte ljubav koju imate. Čuvajte decu od gluposti koje se unaokolo serviraju. Ne rušite im najdivnije doba kuknjavom, očajem, telefonima, očekivanjima da znaju da gledaju na sat sa pet godina. Igrajte se sa njima. Maštajte sa njima, plešite sa njima, jurite loptu, džaba je, a vredi „milione“.
Čuvajte sebe. Od vesti. Od ogovaranja. Od tuđih očekivanja. Od udovoljavanja drugima. Od onoga „radi reda“. Radi reda nikom nije dobro donelo. Samo stenu u u grlu. Srce ne poznaje radi reda. Ili kako treba ili nikako. Radi reda je kao ravna linija.
Čuvajte se od veza – radi reda. Od poznanstava – radi reda. Od poslova – radi reda. Od priča – radi reda. Od familijarnih odnosa – radi reda.
U tom radi reda krije se tona nereda.
Prećutanih reči koje bole. Povreda. Nesporazuma. Mučenja.
Radi reda mrcvari dušu.
Čuvajte se trendova koji nas pokušavaju ubediti kako sreća treba da izgleda. Sreća ne izgleda, sreća se oseti. Svako različito.
Čuvajte se očekivanja drugih kako treba da se ponašate, kako da izgledate, kad da se venčate, kad da stvarate porodicu, šta da studirate, dal da uopšte u Srbiji studirati, kako da uspete.
Čuvajte se uspeha kako ga zamišljate, obično je nešto drugo.
Čuvajte se projekcija budućnosti. Živite danas koliko god da je mučno ili strahovito ili teskobno. Vaše je.
Čuvajte se očaja, ništa nije trajalo toliko dugo da se nije obrnulo na bolje.
Čuvajte se ljutnje na sebe. Prebacivanja krivice sebi. Omalovažavanja sebe.
Čuvajte se ljudi koji vam govore „nije tebi ništa“, jer svakom je nešto, samo to nešto neko nosi bolje, neko manje dobro. Da je ništa, ne bi valjalo. Jer ste onda recimo kamen po kom može i kiša, i munja, i jako sunce, i noga da gazi i šutne, da se otkotrlja i ostane gde jeste do sledećeg pomeranja tuđom nogom, a ne osetite ništa, jer ste kamen, pa može svakako.
Čuvajte se zapadanja u mržnju. Jer je „lako“, ne zahteva ništa „osim“ da mrzite.
Trenirajte dobrotu. To je polje na kom treba da se pokažete. Sebi, pre svega. Tu se mere snage, tu se proveravaju veštine, kapaciteti srca, glave, grudi, tu se sa sobom borite. To je najvažnija borba.
Trenirajte dobrotu.
Kako?
Tako što ćete raditi na svom rastu, preskakanjem prepreka koje mržnja postavi. Ili Korona ljudi. Ili usvojene predrasude. Ili društvo. Ili onaj manje dobar deo vas.
A kad porastete … onda vam niko neće moći ništa.
Jer ste postali veliki dobri div srećan i zadovoljan, bez rupa po telu koje bi krpio lajt mržnjom i tuđim životom.