Nadigla se strašna prašina oko toga da li su đaci bili u poseti Ceci, ili ne. Nisam čitala nijedan tekst. Vidim naslove i zgražavanja.
Umesto da idu u muzej, išli kod Cece!
I, naravno, ne bih ja bila ja (a ni Brena), kad ne bih imala šta da kažem na sve to.
Ovako: Kako uopšte niko ne pita, ko je Ceca? Kako mi, taki fini i hoh, znamo ko je Ceca, ko je Brena, ko je Stanija, ili Mimi Oro?
Kako svi znamo ko su te osobe?
Ne možeš ih izbeći, naravno! Vire iz svih medija, gledaju nas sa svih društvenih mreža… Ako nemate net, ne gledate TV, ne čitate novine, ipak morate naleteti na njih, kupujući papirne maramice na kiosku, jer vas gledaju sa pulta, sa sve naslovima „Skandalozno, Dara u istoj haljini dva puta!“ i slično. I ne mogu da ne znam da su Dara i Jelena u svađi, čak i ako ne znam ko su te dve. I ne mogu da ne čujem za Farmu i Parove, iako nikad ni delić nisam pogledala.
Ali, i zgražavajući se nad rijalitima, nad Pinkovima i Grandovima, zvezdama i zvezdicama, pravimo im reklamu.
A inače, mi smo narod koji ne izbija iz muzeja i pozorišta, pa nam Ceca nije nivo, šta? Pitala sam, naravno, ludu komšinicu Vandu šta ona misli o svemu. Ta žena uvek sve zna!
I lepo mi kaže: „Ma, hajde, draga, ti kao da si s Marsa pala! Kakav muzej? Išla sam u muzej kad sam bila đak, vukli me tamo nastavnici, takvi kao ti, što misle da je to kultura! A koliko je tvojih kolega bilo u našem muzeju? Nego, kad povedu đake na ekskurziju, ajte deco da se kulturno uzdižete! Da gledaju muzeje po gradovima u kojima do sad nisu bili. Moš misliti! Koliko vas je bilo da vidite Sandićevu kuću? Koliko vas je vodilo decu u naš istorijski arhiv? U kojim novinama piše nešto o nekom muzeju? Gde da vide deca šta bi želeli da pogledaju u bilo kom gradu? Na Pinku? Kod Andrije i Anđelke? Puštate im Cecine pesme na odmorima, a onda se pitate zašto deca slušaju Cecu! Kad ste pokušali da štrajkujete protiv uticaja medija na decu? Kad ste nadigli dževu oko toga šta gde može da se sluša, čita, ili vidi? Koliko si me puta pitala šta mislim o nekoj pozorišnoj predstavi? Nego me pitaš, gledam li Parove! I ti mi pričaš o kulturnom vazdizanju! Kako da znaju deca ko je Todor Manojlović, kad ga ne pominjete nigde? Za Pikasa zamo da je auto, a Donatelo je kornjača! E, pa, da ti kaže nešto tvoja Vanda: Kad budete napravili situaciju da neko poželi u muzej pre nego kod Cece, onda mi se javi! Sad žurim, počinje mi repriza Zadruge!“
I sad, šta ja da radim? Da se vadim da ne znam o čemu je pričala? Da pričam kako sam ja slušala Betovena, sve dok nisam saznala da je pas, eno ga repriziraju danima na nekoj TV… Da sam davno znala da je Mocart pravio kuglice od čokolade?
Kad bi u medijima bilo manje „skandaloznih“ stvari, a više muzeja, čekala bi Ceca!
Ovako, znamenitosti zemlje su nam Cecina kuća i Stanijino golo telo, pa ko gde ode…