Располагање новцем у 21. веку једна је од вештина коју је неопходно код деце развијати од најранијих дана. Најпре кроз игру, где ће разумети шта је заправо новац, како га зарађујемо и како нам он омогућава да купујемо и плаћамо услуге и производе, а онда и кроз поверење које детету пружамо дајући му могућност да само располаже правим новцем.
Одговор на питање када је прави тренутак за први џепарац другачији је за свако дете. Али већ у узрасту од осам или девет година можете почети са мањим износима, како би дете имало прилику да покаже своју вештину и одговорност.
А колико новца дати детету?
Препоруке неких страних стручњака су да то буде износ између 50 центи и једног долара (око 100 динара) недељно за сваку годину коју дете напуни. Дакле, дванаестогодишњаку би требало да буде довољно између 600 и 1200 динара недељно, под условом да има обезбеђену ужину. Наравно, ово је само препорука коју је могуће прилагодити кућном буџету и потребама детета. И имати на уму да жеље и потребе нису иста ствар.
Како контролисати на шта дете троши новац?
Оног тренутка када одлучите да је дете довољно зрело да му на располагање дате џепарац, ваша контрола над тим шта он (или она) купује се смањује, али никако не престаје. Веома је важно да испратите како дете троши новац. Један од начина да задржите контролу јесте и OTP Mastercard Junior картица. Она се везује за рачун родитеља, гласи на дете, а лимит потрошње се лако и брзо повећава или смањује у мобилној апликацији.
Зашто је Junior картица одличан избор ако имате тинејџера?
Ако се питате због чега бисте традиционални џепарац заменили картицом на име детета, можемо вам дати баш много добрих разлога. Пре свега, контрола начина на који дете новац троши је много већа. По сваком провлачењу картице, родитељ (власник рачуна) у апликацији верификује куповину, а након подизања новца са банкомата добија СМС обавештење.
Иако давање картице тинејџеру на располагање можда звучи као разбацивање, сасвим је супротно. Дневни лимит на картици се врло лако смањује или повећава, што родитељу омогућава додатну контролу.
Треће, проблем са заборављеним или изгубљеним новцем за ужину постаје ствар прошлости.
Четврто, издавање ове картице се не наплаћује, као ни њено коришћење. Бесплатна је уз било који пакет банкарских услуга који родитељ одабере (или већ има).
Пето, у случају било каквих хитних трошкова или потребе да дете подигне новац одмах, лимит можете повећати тренутно и исто тако брзо га вратити на старо.
Шта је још важно да знате?
Ову картицу може затражити власник рачуна у OTP банци за дете узраста између 11 и 18 година. Дакле, не отвара се нови рачун у банци, већ се картица везује за постојећи. Постављање лимита је веома лако, а флексибилност велика. Примера ради, можете и укинути ограничење по одређеним каналима, нпр. оставити лимит за АТМ и ПОС, а укинути само за онлајн плаћања. Оно што је такође важно јесте и то да дете новац не може подизати на шалтеру банке, нити може приступати стању на рачуну.
Чувајмо планету, требаће и деци наше деце
Ако идемо ка циљу да еколошки освестимо децу и младе, онда вреди напоменути и то да је свака Junior картица израђена од 100% рециклиране пластике. Можда једна картица не звучи као нека велика ствар, али сваки наш корак ка томе да сачувамо планету на којој живимо доприноси и подизању еколошке свести код наше деце.
Како доћи до Junior картице?
Уколико имате отворен рачун у OTP банци, довољно је да одете у било коју експозитуру са Изводом из матичне књиге рођених за дете. Ако немате, потребно је да рачун најпре отворите и уз било који пакет можете затражити Junior картицу, потпуно бесплатно.
OTP је за сада једина банка у Србији која нуди ову врсту услуге и пружа родитељима могућност контроле која је важна и потребна, а тинејџерима сигурност и шансу да закораче у свет одраслих и уче да новцем располажу на начин на који ће то радити у будућности.
Бонус савет: Покушајте да износ за дневни лимит буде договор између детета и вас, уместо да га само обавестите колико ће новца имати на располагању. Ако је та одлука заједничка, дете ће је много лакше прихватити, јер је реч о договору у ком је и он (или она) учествовао. А деца, кад им дате прилику да сама кажу с колико новца мисле да би требало да располажу, умеју да буду много скромнија него ако им само наметнемо границу. Макар им дајте шансу!