У бајкама се након разних перипетија, злих сестара, вјештица и чаролија, принц и принцеза вјенчају и живе дуго и сретно.
Тако бајка завршава, а почиње документарни програм. Назваћемо га “опстанак”.
Уласком у брак захваљујући опстанку се људи мијењају.
Не због брака већ због опстанка.
Од разних промјена и трансформација једна од најбитнијих је трансформација принца у коња и принцезе у кобилу. Ова промјена се дешава постепено и полако и постане ти јасна можда након пар година. Након пар година, схватиш да вазда нешто теглиш и вучеш, или дјецу или торбе или кесе. Једноставно, доласком младунаца, принц и принцеза постају коњи тегљачи.
Опет не због дјеце, већ због опстанка.
Једно вуче кесе, друго вуче дјецу, па некад побркаш и кесе и дјецу. Па мало псујеш и галамиш, јер он не гледа гдје ти гледаш, а ти не гледаш гдје он гледа. Па се дијете расплаче.Онда умирујеш дијете, па ти криво што галамиш због глупости. Умириш дијете, па ако вам је баш дан и више нико не галами и не псује, кеса вам пукне, по могућности у гепеку јер вам је дан. Ако није, онда вам се и нешто од намирница пролије или проспе. Онда дијете пита “Шта је било?”, а ти пробаш да не псујеш, па само пириш, и купиш то што се просуло. И некако скупиш и дјецу и кесе и себе па повучеш онако право коњски.
Што се прије преобратите у коње, лакше ће вам бити и повећавате шансу за опстанком. Кад постанеш коњ, боље вучеш и добијеш коњске живце.
И да, молим да се ово уведе у регистар бајки ако постоји.
Ауторка текста: Дара Пицард