Jednog je dana moja mama otišla napolje i ostavila tatu da se brine o meni. Imala sam 2 do 2,5 godine. Neko mi je nekad poklonio set za čaj i mnogo sam volela da se igram sa njim. To mi je bila omiljena igračka.
Tata je sedeo u dnevnoj sobi i prelistavao dnevne novine. Ponudila sam tatu da ga poslužim “čajem” iz mog seta. Tata je pio vodu umesto čaja, uz mnogo pohvala. Posle nekoliko posluženih “čajeva” i pohvala stigla je i mama.
Moj dobri tata je zahtevao od mame da ostane u dnevnoj sobi i vidi kako smo se nas dvoje lepo zabavljali. Mama je sačekala da donesem još jedan “čaj”, da ga tata polako ispije i mnogo nahvali. Tada je rekla (onako samo kako to mame umeju):
– Pretpostavljam da znaš da je jedino mesto odakle ona može da uzme vodu – WC šolja?