Vest o dečaku koji se posle škole nije vratio kući i zbog čijeg je nestanka aktiviran sistem Pronađi me, po drugi put otkako je uveden, uznemirila je celu Srbiju. Na sreću, sve se dobro završilo. Dečak je pronađen i vraćen roditeljima.
Ipak, ništa manje zabrinjavajući od samog njegovog nestanka je i razlog zbog kog se on, navodno, nije vratio kući. Kako pišu mediji, ministar policije izjavio je da jedanaestogodišnji dečak nije smeo kući zbog loše ocene koju je dobio u školi.
Bez želje da roditeljima solimo ranu ili držimo netražene lekcije, ali ako strah zbog ocene natera dete na ovakav potez, nije to dete ono koje treba prevaspitavati i preispitivati. U ogledalo treba da se pogledaju odrasli. Roditelji, nastavnici, društvo.
Svi smo od detinjstva bili primorani ili motivisani da dobro učimo. „Ako kući doneseš petice, voleću te i biću ponosan na tebe, više te neću grditi“, ova toksična fraza poznata je mnogima. Iako najčešće nikada nije tim rečima izgovorena, ona se u vazduhu oseća. Dete, budući da je fizički i emocionalno zavisno od mame i tate, naravno, čuvši ovo, potrudiće se da pokaže dobar rezultat kako bi zadovoljilo svoje roditelje. Međutim, takvo ponašanje u budućnosti, već u odraslom dobu, može uticati na ceo život deteta i rezultirati mnogim neprijatnim posledicama.
Zahtevi koji se pred decu postavljaju tokom njihovog obrazovanja iz godine u godinu sve su veći, gradivo obimnije, a svakodnevne obaveze sve napornije, pa se školarci teško nose s tolikom količinom stresa. I pre nego što pomislite da je pre 20 ili 30 godina bilo teže, slobodno to odmah zaboravite. Jer nije. U školi ste provodili manje vremena, imali manji broj predmeta i manje vanškolskih obaveza. Niste imali dva strana jezika. Niste imali informatiku, digitalni svet, niti izborne (a obavezne) predmete.
Naravno, na tom putu teško je izbeći loše ocene koje izazivaju veliko razočaranje kod dece, a i kod roditelja.
Deca su danas pod daleko većim pritiskom. I koliko god mi tvrdili da su oni maženi i paženi, zapravo se nikad nije u toj meri od njih očekivalo da „ostvare svoj puni potencijal“. Da uče i dodatni strani jezik. Da budu i odlični sportisti. Da upišu i muzičku školu. Da idu na glumu ili folklor. I naravno, da kući donose samo dobre ocene.
Taj trend proseka 5,00 osim što frustrira dete, narušava odnose između roditelja i dece zbog prevelikih očekivanja izazvanih strahom. Zato bi roditelji morali da paze da ne stvaraju pritisak detetu ili ga stalno okrivljuju zbog tog neuspeha.
I razmislite, da li je zaista pravedno da od svog deteta očekujete da bude istovremeno izuzetno u svim oblastima? U društvenim i prirodnim naukama, jednako kao i u umetnosti i književnosti. Jeste li vi samo izuzetni u svemu? Ili mislite da bi to trebalo da bude samo vaše dete?
Znamo da većina roditelja stvara pritisak na decu u najboljoj nameri, verujući da će im odlične ocene obezbediti sigurnu budućnost. Iako nismo skloni tome da na glas često izgovaramo tu surovu istinu, da uspešan čovek često nije onaj koji je napunio knjižice peticama, ipak je možda bolje da se toga ponekad podsetimo.
Pa čak i kad biste znali da će sve petice vašem detetu obezbediti sjajnu karijeru, da li biste to menjali za vaš odnos sa svojim detetom i njegovo mentalno zdravlje. Šta biste izabrali?