Како да реагујете ако вам дете некад каже да је доживело сексуално злостављање

Иако је сексуално злостављање тешка тема, образована одрасла особа може децу информисати о томе и како смањити факторе ризика.

У светлу недавно објављених догађаја који укључују особе високог статуса оптужене за сексуално узнемиравање, многи родитељи се питају: Како да разговарам са својом децом о овој теми? Који је најбољи начин да децу научим о границама, моћи, очекивањима, сигурности и поштовању?

Foto: Canva

Важно је препознати да оно што започиње као узнемиравање може прерасти у злостављање.

Истина о сексуалном злостављању

Статистика открива да 90% случајева сексуалног злостављања деце укључује особу у коју то дете има поверења. Деца често НЕ пријављују злостављање, или ако то обелодане, то обично не учине одмах. Само 1 од 10 жртава ће заправо пријавити злостављање.

Одрасли имају одговорност према деци да буду свесни понашања која прелазе границе и потенцијално излажу дете сексуалном злостављању. Али што је још важније, ми смо дужни да слушамо и верујемо деци која покушавају да одраслој особи кажу о нечему што им се дешава због чега се осећају непријатно.

Како можете помоћи?

1. Информишите децу да препознају два начина како се сексуално злостављање и узнемиравање могу десити:

• непристојно додиривање

• недодиривање, што може да подразумева технологију, сексуално експлицитни језик, неприкладне слике, излагање детета сексуално експлицитном материјалу или присиљавање детета да се скине.

2. Направите план безбедности који укључује следеће смернице:

• Ух-ох – научите децу да слушају своја „ух-ох“ осећања, а ако су тужна, уплашена, нервозна или збуњена, треба да разговарају са одраслом особом од поверења.

• Кажите Не – реците свом детету да ако га неко физички угрожава или се осећа нелагодно, може јасно и гласно да каже НЕ. Научите их да се опиру викањем, вриштањем и бежањем из те ситуације.

• Реци неком – Заједно са дететом направите листу три одрасле особе којима могу да верују.

3. Будите добар слушалац и имајте ове ствари на уму:

• Понекад деца не разумеју шта су видела, чула или доживела, али знају да их је то збунило или им је због тога било непријатно.

• Важно је да их саслушате пажљиво, стрпљиво и без предрасуда да бисте их истински чули.

• Уверите своје дете да може да вам каже било шта и да ћете га саслушати.

• Разговарајте о лепим и ружним тајнама. Лепе тајне чине да се изнутра осећамо срећно и добро, попут рођенданске журке изненађења. Ружне тајне чине да се осећамо тужно, уплашено или збуњено. Охрабрите дете да разговара са вама ако има ружну тајну или ако се осећа нелагодно.

• Ако не разумете тачно шта ваше дете покушава да вам каже, уместо да постављате додатна директна питања, реците нешто попут: „Реци ми више о томе“.

4. Научите децу да поштују сопствене и разумеју туђе границе и водите разговоре са децом о поштовању, пристанку и одбијању.

Шта урадити ако дете почне да прича о сексуалном злостављању?

Ваш одговор на овај проблем може много утицати на излечење вашег детета. Иако је о сексуалном злостављању тешко говорити, ево неколико начина да одговорите на прави начин:

Останите мирни

Сасвим је нормално да имате много емоционалних одговора, међутим, ако останете смирени пружићете детету утеху. Знајте да ћете имати времена да обрадите своја осећања у вези са сазнањима.

Немојте их бомбардовати сувишним питањима

Ипак, отворена питања или изјаве су прикладне. Рецимо:

Ко је то урадио?

Реци ми више.

Где се то догодило?

Када се то догодило?

Будите подршка

Никада не кривите дете за оно што се догодило. Реците им да вам је драго што су вам рекли и да су учинили праву ствар.

Верујте детету

Већина деце не лаже о злостављању.

Тражите помоћ

Сексуално злостављање деце је против закона и обавезно је да сви грађани старији од 18 година пријаве сумњу на злостављање деце.

Ако је дете доживело сексуално злостављање, можете га одвести на специјалистички лекарски преглед. Потражите терапеутске услуге за дете и себе.