У периоду од фебруара до јуна често се сусрећемо са предшколцима које родитељи доводе на обавезан логопедски преглед пред полазак у школу. Тада се отварају теме о читању и писању и да ли деце треба или не треба да знају пред полазак у школу да читају и пишу?
Овим текстом покушаћемо да одговоримо на сва питања која су везана за спремност детета за полазак у школу.
Када говоримо о језичким способностима које свако типично дете развије пред полазак у школу оне обухватају способност да дете разуме скоро као одрасла особа и да док говори користи сложене реченице које су граматичне. Међутим, да би дете лако научило да чита и пише поред наведених способности неопходно је и да је овладало претчиталачким и претписачким способностима.
Које су то способности неопходне за учење читања и писања?
Неколико је језичких али и моторних способности неопходних за учење читања и писања. Најважније међу њима су метајезичке способности односно знања о језику а ту спадају тзв. фонолошке способности које обухватају способност да се анализира реч али и реченица на мање елементе (нпр. препознавање гласова унутар речи, способност да се од понуђених слова направи реч, способност да се препознају речи које се римују али и да дете самостално понуди реч која се римује, потом способност да се речи поделе на слогове).
Поред наведених способности неопходно је и да дете има способност да брзо приступа свом речнику као и да може да меморише садржаје дуже од шест речи.
Од моторних способности потребно је да се дете одредило коју ће руку користити за писање али и да може самостално да нацрта људску фигуру са свим елементима (то не мора бити уметничко дело).
Да ли је потребно да дете препознаје слова пре првог разреда?
Одговор је апсолутно ДА! Оно не мора знати да пише сва слова али се очекује да их препознаје. Таква знања потребно је да обезбеди предшколска установа.
Зашто је важно да дете препознаје слова?
У нашем образовном систему одавно се у првом полугодишту не пишу косе и праве линије нити се паралелно игра са децом на слово на слово. Данас се деца обучавају поприлично „брзом“ методом учења читања и писања те се од њих очекује да већ у трећој недељи образовања знају да напишу и прочитају читаву реченицу попут «Мома има тим».
Да ли је потребно да дете зна да пише?
Да живимо у неким развијенијим образовним системима већ у петој години би се очекивало да ваше дете зна да напише макар своје име. Минимум је обуке који детету треба понудити у периоду развоја, наравно кроз игру, а многи родитељи наводе и самостално интересовање њихове деце према словима у узрасту много млађем од пет година. Слова су за децу само симболи који имају своје „име“ и с обзиром на јасну и конкретну повезаност између слова и гласа њима је то занимљиво да именују.
Како да сами проверите да ли је дете спремно за школу?
Сви смо чули за игру „Каладонт“ а деценијама раније наше маме и тате су са нама макар током путовања стално играли ту игру, стога је препоручљиво да ту игру понудите вашем предшколцу. Уколико ваше дете лако схвати концепт игре и успешно је у тој игри, будите сигурни да је он спреман да учи да чита и пише. Ако не може да схвати стратегију те игре, понудите му лакше игре попут играња на слово на слово. Уколико ваше дете има између 6 и 7 година и не разуме да од њега тражите да погоди први глас у одређеној речи неопходно је да се ХИТНО обратите логопеду јер је изостанак те способности сигуран показатељ будућих тешкоћа у учењу читања и писања као и рана најава дијагнозе која се зове дислексија.
Шта је са изговором гласова?
Већина деце до своје пете године научи правилно да артикулише све гласове матерњег језика, међутим уколико ваш предшколац није још увек научио да правилно изговора Р или уместо Л говори W или „шушка“ није неопходно ни сада да их научи ако вама то није важно. Али чињеница је да ће када крене у школу имати много више обавеза и нећете баш имати пуно времена за логопеда. У тим ситуацијама није страшно ни да их никада не научи а можда ће се и то само дете када порасте одлучити да „поправља“ свој говор – правилна артикулација наведених гласова може се учити у било којој животној доби! У овом узрасту за успешно образовање далеко важнија је језичка спремност детета у односу на његов начин говора.
Како припремити дете за тестирање код логопеда?
Апсолутно вам нису потребне никакве посебне припреме. Логопед је стручно лице које ће знати како да адаптира дете и уведе га у тест ситуацију без стреса.
У тој прилици логопед ће прво тријажно проценити језичке способности вашег детета а потом ће применити и одређене тестове.
Шта ако логопед детектује сметње у овим способностима?
Уколико се на детаљном логопедском тестирању свих говорно-језичких способности утврде тешкоће или поремећај у језичком развоју и постави дијагноза Развојне дисфазије, логопед ће вам саветовати укључивање детета на логопедски третман. Уколико имате више од шест месеци до поласка у школу, а тешкоће су благе или само фонолошке природе вероватно ћете уз интензиван рад успети вашег предшколца да припремите за образовне изазове. Међутим, уколико су тешкоће тежег степена логопед ће саветовати одлагање поласка у школу за годину дана.
У којим установама можете добити логопедску потврду да је дете спремно за упис у школу?
У свим државним и приватним установама у којима се спроводи логопедска дијагностика и терапија.
За крај…
Поред језичке спремности неопходно је да дете буде емотивно, когнитивно, социјално и понашајно зрело што ће процењивати психолог у школском окружењу.
Аутор: Неда Милошевић, доцент Високе школе социјалног рада, шеф катедре за логопедију, оснивач установе Logomedica