U periodu od februara do juna često se susrećemo sa predškolcima koje roditelji dovode na obavezan logopedski pregled pred polazak u školu. Tada se otvaraju teme o čitanju i pisanju i da li dece treba ili ne treba da znaju pred polazak u školu da čitaju i pišu?
Ovim tekstom pokušaćemo da odgovorimo na sva pitanja koja su vezana za spremnost deteta za polazak u školu.
Kada govorimo o jezičkim sposobnostima koje svako tipično dete razvije pred polazak u školu one obuhvataju sposobnost da dete razume skoro kao odrasla osoba i da dok govori koristi složene rečenice koje su gramatične. Međutim, da bi dete lako naučilo da čita i piše pored navedenih sposobnosti neophodno je i da je ovladalo pretčitalačkim i pretpisačkim sposobnostima.
Koje su to sposobnosti neophodne za učenje čitanja i pisanja?
Nekoliko je jezičkih ali i motornih sposobnosti neophodnih za učenje čitanja i pisanja. Najvažnije među njima su metajezičke sposobnosti odnosno znanja o jeziku a tu spadaju tzv. fonološke sposobnosti koje obuhvataju sposobnost da se analizira reč ali i rečenica na manje elemente (npr. prepoznavanje glasova unutar reči, sposobnost da se od ponuđenih slova napravi reč, sposobnost da se prepoznaju reči koje se rimuju ali i da dete samostalno ponudi reč koja se rimuje, potom sposobnost da se reči podele na slogove).
Pored navedenih sposobnosti neophodno je i da dete ima sposobnost da brzo pristupa svom rečniku kao i da može da memoriše sadržaje duže od šest reči.
Od motornih sposobnosti potrebno je da se dete odredilo koju će ruku koristiti za pisanje ali i da može samostalno da nacrta ljudsku figuru sa svim elementima (to ne mora biti umetničko delo).
Da li je potrebno da dete prepoznaje slova pre prvog razreda?
Odgovor je apsolutno DA! Ono ne mora znati da piše sva slova ali se očekuje da ih prepoznaje. Takva znanja potrebno je da obezbedi predškolska ustanova.
Zašto je važno da dete prepoznaje slova?
U našem obrazovnom sistemu odavno se u prvom polugodištu ne pišu kose i prave linije niti se paralelno igra sa decom na slovo na slovo. Danas se deca obučavaju poprilično „brzom“ metodom učenja čitanja i pisanja te se od njih očekuje da već u trećoj nedelji obrazovanja znaju da napišu i pročitaju čitavu rečenicu poput «Moma ima tim».
Da li je potrebno da dete zna da piše?
Da živimo u nekim razvijenijim obrazovnim sistemima već u petoj godini bi se očekivalo da vaše dete zna da napiše makar svoje ime. Minimum je obuke koji detetu treba ponuditi u periodu razvoja, naravno kroz igru, a mnogi roditelji navode i samostalno interesovanje njihove dece prema slovima u uzrastu mnogo mlađem od pet godina. Slova su za decu samo simboli koji imaju svoje „ime“ i s obzirom na jasnu i konkretnu povezanost između slova i glasa njima je to zanimljivo da imenuju.
Kako da sami proverite da li je dete spremno za školu?
Svi smo čuli za igru „Kaladont“ a decenijama ranije naše mame i tate su sa nama makar tokom putovanja stalno igrali tu igru, stoga je preporučljivo da tu igru ponudite vašem predškolcu. Ukoliko vaše dete lako shvati koncept igre i uspešno je u toj igri, budite sigurni da je on spreman da uči da čita i piše. Ako ne može da shvati strategiju te igre, ponudite mu lakše igre poput igranja na slovo na slovo. Ukoliko vaše dete ima između 6 i 7 godina i ne razume da od njega tražite da pogodi prvi glas u određenoj reči neophodno je da se HITNO obratite logopedu jer je izostanak te sposobnosti siguran pokazatelj budućih teškoća u učenju čitanja i pisanja kao i rana najava dijagnoze koja se zove disleksija.
Šta je sa izgovorom glasova?
Većina dece do svoje pete godine nauči pravilno da artikuliše sve glasove maternjeg jezika, međutim ukoliko vaš predškolac nije još uvek naučio da pravilno izgovora R ili umesto L govori W ili „šuška“ nije neophodno ni sada da ih nauči ako vama to nije važno. Ali činjenica je da će kada krene u školu imati mnogo više obaveza i nećete baš imati puno vremena za logopeda. U tim situacijama nije strašno ni da ih nikada ne nauči a možda će se i to samo dete kada poraste odlučiti da „popravlja“ svoj govor – pravilna artikulacija navedenih glasova može se učiti u bilo kojoj životnoj dobi! U ovom uzrastu za uspešno obrazovanje daleko važnija je jezička spremnost deteta u odnosu na njegov način govora.
Kako pripremiti dete za testiranje kod logopeda?
Apsolutno vam nisu potrebne nikakve posebne pripreme. Logoped je stručno lice koje će znati kako da adaptira dete i uvede ga u test situaciju bez stresa.
U toj prilici logoped će prvo trijažno proceniti jezičke sposobnosti vašeg deteta a potom će primeniti i određene testove.
Šta ako logoped detektuje smetnje u ovim sposobnostima?
Ukoliko se na detaljnom logopedskom testiranju svih govorno-jezičkih sposobnosti utvrde teškoće ili poremećaj u jezičkom razvoju i postavi dijagnoza Razvojne disfazije, logoped će vam savetovati uključivanje deteta na logopedski tretman. Ukoliko imate više od šest meseci do polaska u školu, a teškoće su blage ili samo fonološke prirode verovatno ćete uz intenzivan rad uspeti vašeg predškolca da pripremite za obrazovne izazove. Međutim, ukoliko su teškoće težeg stepena logoped će savetovati odlaganje polaska u školu za godinu dana.
U kojim ustanovama možete dobiti logopedsku potvrdu da je dete spremno za upis u školu?
U svim državnim i privatnim ustanovama u kojima se sprovodi logopedska dijagnostika i terapija.
Za kraj…
Pored jezičke spremnosti neophodno je da dete bude emotivno, kognitivno, socijalno i ponašajno zrelo što će procenjivati psiholog u školskom okruženju.
Autor: Neda Milošević, docent Visoke škole socijalnog rada, šef katedre za logopediju, osnivač ustanove Logomedica