Kako naučiti dete da upravlja novcem?
Često čujem ovo pitanje, a ako imate decu, verovatno ste i sami više puta tražili odgovor.
Tokom svoje tridesetogodišnje karijere radio sam kao revizor, investitor i finansijski konsultant – i lično sam mogao da vidim posledice finansijske nepismenosti kod mnogih odraslih svih starosnih grupa.
Nije tako teško naučiti dete kako da postupa sa novcem. Treba samo da potrošite malo truda i vremena. A ako ste spremni, što pre počnete, to bolje. (Prema studiji sa Univerziteta u Kembridžu iz 2013. godine, deca su u stanju da razumeju osnovne novčane odnose već sa tri godine, a do sedam godina su već razvila navike upravljanja novcem.)
Kako učim svoju decu
Moja supruga i ja imamo dvoje dece, oboje mlađi od 14 godina. Kao i većina roditelja, ne želimo da imaju finansijskih problema kada odrastu. A mi ne želimo da oni upadaju u dugove i otplaćuju ih na teret naše penzije.
Baš kao što ih učimo da nije u redu lagati, da treba reći „hvala“ i „molim“, trudimo se i da im objasnimo važnost novca: kako nije tako jednostavno zaraditi ga, zašto nam je potreban i kako njime upravljati.
Svemu ovome ih učimo ih na jednostavan način
1. Igramo se u prodavnici.
Sva deca, pa tako i moja, mnogo brže i sa više volje uče kad to rade kroz igru. U prodavnici smo se igrali kada su bili u vrtiću.
Za početak, napravili bismo mali supermarket u našoj dnevnoj sobi, sa kasom igračaka i odeljenjem voća i povrća od seta igračaka. Blagajna je imala dugmiće sa brojevima, ladicu za novac i novac za igračke.
Moja supruga i ja bismo postavili cene hrane, a zatim bi jedno dete kupovalo, a drugo je stajalo na blagajni. Bili smo tu da pomognemo i odgovorimo na pitanja. Ali s vremenom su počeli da se snalaze i bez naše pomoći.
Simulacija kupovine omogućila im je da nauče osnove računanja i nauče kako da planiraju budžet. Uz to, postalo im je lakše da međusobno razgovaraju o novcu.
2. Igramo „Koliko košta?“
Za večerom, naizmenično, stavljamo nasumično odabrane predmete u prodaju i nudimo mogućnost izbora za njihovu približnu cenu.
Na primer:
- Boca vode: 50 rsd, 250 rsd ili 600 rsd?
- Karta za film: 400 rsd, 1000 rsd ili 4000 rsd?
- Mesečni telefonski račun: 1200, 10000 ili 40000 rsd?
Ovakve igre pomažu im da bolje shvate relativnu vrednost različitih dobara i usluga.
3. Ne dajemo im novac na zahtev
Jedna od glavnih grešaka koju primećujem kod mnogih roditelja je ta što deci daju neograničene količine novca za nepotrebne stvari.
Naša deca su počela da primaju nedeljni džeparac kada su imala šest godina. Davali smo im 6 dolara nedeljno i povećavali iznos za jedan dolar svake godine. Imali su mogućnost i da zarade više ako žele, tako što bi, recimo, uradili neki kućni posao koji nije inače njihov.
Naravno, ne postoje stroga pravila koliko novca davati detetu; zavisi od vaših finansijskih mogućnosti i od finansijske odgovornosti koju ste spremni da na njega položite.
Većina roditelja prekasno shvata do čega dovodi navika davanja neograničenog iznosa novca deci za bilo kakve troškove (posebno nakon što su potrošili džeparac).
Ovo dovodi do toga da deca naviknu da se oslanjaju na dodatne izvore sredstava i onda kad im realno to nije neophodno – na primer, u obliku duga na kreditnim karticama sa visokom kamatnom stopom.
4. Objašnjavamo im proces proračuna
Najlakši način da naučite decu kako da planiraju budžet jeste da to rade zajedno.
Na primer, kad idu na rođendan, dajemo im razuman budžet a oni u okviru toga kalkulišu šta mogu i žele da kupe.
5. Pokazujemo im kako da upravljaju svojim uštedama
Kada je moja najstarija ćerka sakupila dovoljno novca, prebacili smo ceo iznos iz kasice na bankovni račun.
„Čestitam! Sada će tvoj novac raditi za tebe „, rekao sam.
Iako vam se ovaj proces čini očiglednim, za neku decu je to previše apstraktna ideja. Zato je važno objasniti im (jednostavnim rečima) kako njihov novac donosi više novca (pasivan prihod) i kako će ovaj dodatni novac doneti još više novca (složene kamate).
Ovo znanje i veštine služiće im celog života.
6. Ohrabrujemo ih da čine dobro sa novcem
S vremena na vreme, moja supruga i ja doniramo novac dobrotvornim ili neprofitnim organizacijama. Ovo daje dobar primer našoj deci i ne podstiče sebičnost i pohlepu u njima.
Kad deca skupe dovoljno ušteđevine, zajedno gledamo listu dobrotvornih organizacija i pomažemo im da izaberu onu čiji su im ciljevi bliski.
Ovo je sjajan način da ih naučite kako da dele, čine dobro i razumeju kako novac – bilo da je to 1 ili 10 dolara – može koristiti drugima.
Autor članka: Džim Braun, finansijski savetnik i osnivač Jim Brown Investing, sa 30 godina iskustva u finansijskom sektoru.