Kako govoriti da vas učenici slušaju

6 novembra, 2017

Često čujemo učitelje kako se žale da ih učenici ne slušaju. „Osećam se kao da razgovaram sam sa sobom.“ „Ja ponavljam opet i opet, a oni i dalje ne razumeju.“ „Kao da su se potpuno isključili.“

Ali,  retko ćemo čuti učitelje kako upozoravaju na sebe kao problem. Pretpostavljaju da učenici jednostavno jesu ili nisu dobri slušaoci i da oni ne mogu tu mnogo da učine.
Ipak, istina je da vi imate presudan uticaj na slušanje.
Doslednost, temperament, dopadljivost, jasnoća, veštine prezentacije ili čak urednost su važni faktori.
Jedan od najvažnijih faktora je način na koji govorite. Postoje tri jednostavne stvari koje možete promeniti, a čine veliku razliku.
Govorite manje
Većina učitelja govori previše. Njihov glas je svakodnevni pozadinski zvuk – podsećaju, upozoravaju, diriguju i vode decu kroz ovo ili ono.
Ako količinu izgovorenog smanjite za trećinu i usredsredite se samo na ono što vaša deca trebaju da znaju, tada će ono što izgovarate imati bolji učinak. Vaše reči će pogoditi metu, a deca će početi da se uključuju.
Snizite glas
Učitelji često povisuju glas u želji da ih učenici bolje slušaju. Ali glasan govor je neugodno slušati. Tera učenike da se isključuju i nađu drugo interesovanje.
Kad snizite glas i govorite tek toliko glasno da vas učenici u zadnjoj klupi mogu čuti, oni se instinktivno fokusiraju na vaš glas. Prestaće da se meškolje i šuškaju. Čitaće sa vaših usana, izraza lica i govora tela. Uz manji napor, učinićete da vas učenici bolje slušaju.
Prestanite da se ponavljate
Kada ponavljate iste rečenice opet i opet, uvežbavajte učenike da vas ne slušaju prvih nekoliko puta. Podsatičete apatiju i skidate s njih teret odgovornosti.
Ako dajete smernice samo jedanput, to stvara osećaj hitnosti.  Uključuje ih u lično učenje, počinju da razumeju da učenje nije nešto što se čini njima, nego da je učenje nešto što oni čine za sebe.
Budite istrajni
Ako promenite pristup, zbog naučene bespomoćnosti, učenici će vas možda ignorisati. Pozitivna reakcija može biti spora. Ali to je normalno. To govori o tome da se naučena bespomoćnost već ukorenila u vašoj učionici. Jednom kad osete da se deo odgovornosti prebacuje na njih, počeće da se menjaju. Počeće da gledaju u vas, pratiće vaše kretanje i pokušavaće da predvide šta ćete sledeće zatražiti od njih. Počeće da klimaju glavom i slediće vaše zadatke.
Postaće jači jer odgovornost je dobar osećaj. Ispunjava ponosom i čini dobre slušaoce.
Izvor: skolskiportal.hr

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama