Prva stvar koju učenici urade ujutru kad se sretnu sa svojim učiteljem, jeste da mu se poklone, kaže Celia Hatton, novinarka CBC News koja je ovu temu istraživala.
„Ovde, poštovanje nije samo izlizana fraza. Ono je kičma japanskog obrazovnog sistema koji je decenijama jedan od najboljih u svetu iako ova država zapravo uopšte ne troši mnogo na obrazovanje. Svega 3,3% BDP odlazi na školstvo“ – kazala je Hatton.
Primera radi, u Srbiji je taj procenat 3,5, a u Evropi od 4,5 do čak sedam odsto BDP odlazi na obrazovanje.
A kako Japanci uspevaju da sa tako malo, urade tako puno? Investirajući u vrhunske učitelje.
„Učitelje ovde mnogo poštuju. Čitav sistem je tako organizovan da se u njihov razvoj ulaže jako puno.“ kazala je Catherine Lewis, istraživač sa Mills College.
Japanski učitelji u penziju odlaze kad napune 60 godina i imaju platu oko 62.000 američkih dolara godišnje.
Ali, od njih se jako mnogo i očekuje. Na primer, da decu pretvore u moderne, savesne građane koji će se ponašati na društveno-prihvatljiv način. Ako se, primera radi, dogodi da u Japanu uhvate tinejdžera u krađi u supermarketu, obično će prvo pozvati njegovog učitelja, pa tek onda roditelje.
„Ako naši učenici urade nešto loše van škole, mi obično pomislimo ‘trebalo je bolje da ih naučimo’.“ kaže japanski učitelj Mitsuko Watanabe.
U učionici, deca se u Japanu uče odgovornosti. Na ulazu u školsku zgradu se prezuvaju i učionice čiste sami. Slična je priča i sa ručkom. Smenjuju se u donošenju hrane drugarima i učiteljima, kao i u vraćanju posuđa. I da, nema šanse da će iko uzeti ijedan zalogaj dok svi nisu posluženi.
U školi se uči sve. Od manira za stolom do trigonometrije. I za to je potrebno vreme. Zato u Japanu učitelji imaju rezervisano vreme i za zajednički rad, kada upoređuju svoje rezultate i metode rada. U zbornicama su i stolovi grupisani tako da im zajednički rad bude jednostavniji.
„Oko 60% svog vremena ‘trošim’ na svoje učenike, a 40% provedem sa ostalim učiteljima“ kaže nastavnik matematike Kazunaga Yokota.
Časovi se obično snimaju, kako bi mlađi učitelji mogli na osnovu tih snimaka da uče od iskusnijih kolega. A oni nastavnici koji ne pokazuju sjajne rezultate ne bivaju otpušteni, ali ni pušteni da rade po svojoj volji. S njima se intenzivno radi kako bi popravili svoje veštine, objasnio je predsednik Učiteljskog udruženja Japana Yuzuru Nakamura.
„Nemoguće je da u sistemu prođe neprimećen neko ko je nekompetentan da radi posao nastavnika.“ tvrdi on.
Otud i jedna japanska poslovica koja u sistemu poput njihovog i te kako ima smisla: „Vredniji od 1000 dana učenja je jedan dan sa sjajnim učiteljem.“