Ja sam osoba sa autizmom. I mama sam. Ako guglate autizam i majčinstvo, naići ćete na hiljade članaka koje govore o tome kako je biti majka deteta sa autizmom. Naći ćete brojne studije i istraživanja o tome kako bi neurotipični ljudi mogli da se suoče sa svim izazovima koje donose autistična deca. Ali gotovo ništa o tome kako je biti majka i imati autizam. Kako je biti osoba sa autizmom i odgajati decu.
Malo je stvari u životu koje su izazovnije i kompleksnije od majčinstva. Bez obzira na to ko ste i kakav život vodite, roditeljstvo će sigurno biti jedan od najtežih životnih izazova. Jer deca, po prirodi stvari, prkose svim očekivanjima. Porođaj je težak i bolan. Bebe ne spavaju, plaču i od nas traže ponekad mnogo više nego što smo u stanju da damo. Naravno, majčinstvo istovremeno donosi i veliku radost.
Imam tri sina – 22, 21 i 12 godina. I roditeljstvo je neverovatno veliki i važan deo mog života. A komentari drugih ljudi u mom životu umeli su da budu vrlo surovi. Kako koristim svoj autizam i to što imam troje dece kao izgovor za sve. Opisivali su me kao čudakinju jer mi nedostaje veština da dobro balansiram između majčinstva i posla. Pitala sam se dugo da li je to zato što sam osoba sa autizmom ili zato što je jednostavno teško biti sve?
I baš zbog te nesigurnosti, nisam nikad sebe stavljala na prvo mesto. Sinovi su mi bili ceo svet, a to mi je, opet, donelo druge probleme. Mislim da je ovo slučaj sa mnogim autističnim majkama. Moja sestra, koja takođe ima autizam, isto je kao i ja u potpunosti, bezrezervno posvećena svojoj ćerki i ta posvećenost je gura i preko granice pucanja. Dugdale, Thompson i Freeth (2021) ustanovili su da autistične majke imaju izuzetno naglašene emocije i decu odgajaju sa intenzivnom ljubavlju i povezanošću.
Ali, za mene, majčinstvo je najbolje moguće iskustvo. Pre nego što sam dobila decu, nisam nikad osećala da bilo gde pripadam. Svaka moja interakcija i veza bilo koje vrste sa drugim ljudima bila je krhka. Uvek sam se osećala skrajnuto i kao „ona koja svima ide na živce“. Tako je biti autističan. Gde god da sam se nalazila ulagala sam ogroman napor da maskiram sebe i ne budem to što jesam. Borila sam se da pripadam. I živela u strahu da će svako za koga se vežem nestati kad otkrije šta je ispod te maske.
Majčinstvo je to promenilo. Kad sam dobila decu, dobila sam i male ljude koji su me trenutno zavoleli i voleli su me oduvek, sa svim mojim manama. I ja sam njih mogla da volim celim svojim bićem i slobodno, bez ikakvih maski.
Sve to, povezalo me je sa ostalim segmentima društva i mog života. Naučila sam da mogu da sedim sa bilo kojom majkom i razgovaram o deci. Da konačno mogu da se povežem sa drugim, neurotipičnim ljudima. Jer većina nas ima iste dileme i strahove. Svi beskrajno volimo svoju decu i ujedno se bojimo da li sve radimo kako treba. Uprkos mom autizmu i svemu što me čini drugačijom, majčinstvo je onaj deo mog života koji je najjača veza sa svetom „normalnih“. Ono je učinilo da se osećam prihvaćeno. Jer, iako je roditeljstvo borba, znam da nije borba samo za mene, već za svakog roditelja. Isto kao što je i dar.
Možda najnormalnija stvar koju sam u životu uradila je to što sam postala majka. To je učinilo da se osećam običnom, normalnom više nego bilo šta drugo što sam u životu postigla i uradila.
Autistične majke su majke, kao i sve druge. To je ono u čemu smo sasvim normalne i obične.
Autor: Jessica Penot, licencirani profesionalni savetnik i autorka deset knjiga
Izvor: Psychology Today