Како можемо помоћи деци да осете задовољство кроз стицање и примену вештина и знања

7 новембра, 2020

„Неуспех у школској клупи“ један је од најпродаванијих наслова данас. Јасно је у старту да то не може бити последица недовољних способности ученика. Иако фактора има много, сасвим је вероватно, чак и на први поглед видљиво, да нам деца губе мотивацију да стекну нова знања, а нека су чак и убеђена да већ знају доста и да ће до одговора и решења лако доћи, што и јесте логичан закључак на основу онога што им се нуди (нове технологије, медији…). Овде су неке смернице о томе шта је мотивација и како можемо помоћи деци да осете задовољство кроз стицање и примену вештина и знања.

Foto: Canva

Мотив за постигнућем се види кроз:

• Узбуђење, задовољство, уместо „треба“и „корисно је“,
• Радне навике,
• Понос због знања.
• Размишљање о томе шта је овде важно ( интервенције – Хајде да то средимо!
Гледај, како је ово занимљиво!), шта бисмо могли да искористимо у животу, са чим
да повежемо.
• „Шта ја имам од тога?“ – разумевање овога води ка задовољству.
• Труд, а не оцена – основа којом се водимо.
• Циљеви, интересовања и могућности деце – треба почети одатле >каналистати у реалније циљеве >доћи заједно (објаснити) до корака како се тамо стиже.
• Краткорочне награде доводе до краткорочних решења, тако се не ради на мотивацији, дарови сопствене маште су оно због чега деца уче.
• Када нема поштовања ауторитета и јасне разлике шта је добро а шта лоше, нема ни порива да се улаже труд и покаже воља. Деца која цене оно што родитељи раде, самоиницијативно ће обављати своје обавезе. Ситуација у којој се налазимо (ванредно стање) је показатељ тога – деца лекара немају проблем да седну и уче.

Цене напоре својих родитеља и осећају се активним учесницима у породичном животу).
• Понављано понашање (погрешно, без ефекта) још више демотивише – битно је КАКО дете учи.

МОЋИ, ХТЕТИ, ЗНАТИ И ПОСВЕТИТИ ВРЕМЕ!

• МОЋИ – углавном није проблем, школско градиво је направљено на основу норми
за дете просечних интелектуалних способности. Ипак:
➢ Захтеви не смеју бити ни премали (>комодитет и конформизам) ни превисоки
(>анксиозност, фрустрација, одустајање).
➢ Не поредите децу. То ћете избећи ако хвалите само уложен труд, а не
постигнути успех. Нереално је захтевати од све деце исто.
➢ Упутите их на то да активно уче – да траже одговоре, постављају себи питања
већ на почетку лекције, да истражују, да не пропусте прилику да питају све што
их занима.

• ХТЕТИ
➢ Да је дете спремно да савлада тешкоће и лични мотиви
➢ Спољашња и унутрашња мотивација (ова друга се гаји)
➢ Амбијент
➢ Интересовања
➢ Стратегије
➢ Циљеви
➢ Повезивање
➢ Појачавање жењеног понављања
➢ Критичко мишљење (дебате)
• ЗНАТИ
➢ Економија времена и труда > повећати задовољство >независан рад.

• ПОСВЕТИТИ ВРЕМЕ

ДА НЕ ЗАБОРАВИМО И ОВО:

• ЗАМКА! – ИЛУЗИЈА ЛАКОГ УЧЕЊА – због преоптерећености нуде се лака решења. Медији то подржавају („Научите енглески без труда“ – билборд на путу до школе.)

• ФИЗИЧКИ И ФИЗИОЛОШКИ УСЛОВИ, РЕД, ПОРОДИЧНА СТРУКТУРА 
Опуштање пре учења, пред спавања пола сата ништа се не ради, атмосфера се стишава, не осврће се на завршен дан. Дете може да буде будно најкасније до 23.00.

• ИНТЕРЕСОВАЊА
Нађи нешто занимњиво – применљиво. Деца градиво схватају као нешто далеко и непотребно („Чему ми то служи?“).

ПОРОДИЦА – НОСИЛАЦ ВРЕДНОСТИ
Водити рачуна о:
• презасићењу информацијама,
• илузији лаког учења,
• моделу самих родитеља.
• Полако пребацивати одговорност на дете – дискусија шта планира ако не заврши школу.
• Родитељ је неко ко САРАЂУЈЕ са дететом и тако олакшава, претворите себе у учесника како би дете стекло поверење.
Супротно томе је крута дисциплина која повећава отпор.
Такође став „ради шта хоћеш“ није добар, дете то разуме као мањак бриге.

Решење је ИНДИРЕКТНА И УМЕРЕНА КОНТРОЛА.

Остали задаци породице:
• Слушати своју децу,
• Развијати независност и одговорност, помоћи им да донесу одлуке,
• Награђивати труд.
• Материјалне награде делују краткорочно и фокусирају дете на резултате. Исход је
механичко учење.
• Оптимизација времена, разбити субјективно доживљавање времена („Целог дана учим!“) – ставити на папир. Водите дете ка увиду на који начин може имати више времена за игру. Направите јасан план обавеза (школских и породичних), уз јаснан
увид у периоде опуштања и забаве.
• Помозите детету да повеже оно што учи са познатим, старим, занимљивим, са
искуствима и сећањима која су пријатна и које делите.
• Комуникација:
➢ Слушати дете без прекидања,
➢ Опуштена атмосфера,
➢ Заједничке активности,
➢ Занимање за оно што му се свиђа,
➢ Поштовање,
➢ Дељење, аутентичност и искреност, нпр. како је било вама када сте учили,
➢ Јасан став да је учење дететов посао, а да ви имате своје,
➢ Одмори треба да буду чешћи али не да не ради ништа, већ кроз промену активности.
• Водите рачуна о стрпљењу и аспирацијама. Стпљење је процес, гаји се. Немојте пресликавати своје аспирације, већ видите шта је детету важно.Постигли сте много ако приметите код свог детета:
• Осећање поноса и моћи које даје знање,
• Веру да ће моћи (трудом) да оствари циљеве,
• Стални мали труд, континуиран, кораке које само прави.

Психолог
Маја Димитријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама