Неприкосновена улога оца у васпитању синова. Малишани постепено усвајају женски модел размишљања, осећања и понашања, који није у складу са мачо природом, јер су у вртићу и школи окружени женским ауторитетима
Када уморни предвече стигнете кући с посла, ваш малишан игра игрице и, не гледајући вас, промрмља нешто као поздрав. Старији син већ је изашао негде с друштвом. Супруга је отишла да се види с пријатељицама, јер и она „има душу“ и потребан јој је издувни вентил јер по цео дан проводи време с најмлађим члановима породице. А ви, само желите да нешто презалогајите и испружите леђа на троседу испред ТВ-а, вероватно ћете заспати много раније него ваша деца. Звучи вам познато?
Многи дечаци одрастају не упознавши свога оца, без обзира на то што га виђају свакодневно. Када постану родитељи, настављају „традицију“ и томе нема краја. Данашњи дечаци имају проблемa јер немају мушке узоре у близини – тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе из Центра за едукацију „Кругови“.- Да би дечак научио да буде мушкарац, мора да има некога у кога ће да гледа и од кога ће да учи, ко ће да му пренесе што више знања и вештина. Исто је и ако жели да постане пекар, аутомеханичар или психотерапеут, неопходно је да буде уз доброг стручњака – објашњава наш саговорник.Некада су синови одрастали уз очеве и од њих се учили животу, али индустријска револуција поставила је нове стандарде, отац је морао да иде у фабрику, а син је остајао код куће с мајком или у школи. Тамо је о животу, опет, учио од жена, васпитачица, учитељица, наставница, истиче Мирко и подсећа да жене и данас чине већину у просветним професијама.
– Дечаци постепено усвајају женски модел размишљања, осећања и понашања, који није у складу с мушком природом. Просечан малишан у вртићу и у школи, по читав дан је окружен и вођен женским ауторитетима. Оца види обично увече, под условом да има среће и да његови нису разведени, а он је тада истрошен физички и емотивно, па и није неки узор. На жалост, син готово никада не види оца како ради, а још ређе ради нешто заједно с њим. Други мушкарци из фамилије углавном су далеко. Генерације деце одрастају не знајући чему, у ствари, служе очеви. Осим ако није изванредан у спорту, дечак можда никада неће заинтересовати неког мушкарца за себе и неће упознати правог представника свог пола – упозорава наш стручњак.
ЗАПОСЛЕНЕ „ЛУТКЕ“
КАДА је компанија за производњу играчака „Мател“ хтела да пусти у продају породицу лутака из серије „Породица Срце“, испитивали су породичне моделе: мајку, оца и двоје деце. Многа деца, која су учествовала у тестирању, узела би лутку оца, само је погледалa и одложилa у страну. Када су их стручњаци питали шта је са татом, одговарали су да је он на послу и остављали лутку нетакнуту.
Када вам затреба помоћ око поправке аутомобила или утовара дрва или хоћете да идете на пецање немојте да зовете комшију, док се ваш син тинејџер досађује код куће, саветује Мирко.Када немају увид у унутрашњи свет стварних мушкараца, дечаци су приморани да представу о себи и својој мушкости граде на основу бледе слике коју су „покупили“ са ТВ-а, из холивудских, потрошачких, нереалних филмова и од вршњака.- Ако немају узор, често нађу неког насилника, јер он делује тако „моћно“ или приступе банди која им представља родитељску фигуру, ауторитет за којим трагају, па постају пасивни, бунтовни, агресивни.Ако још имају свемоћну мајку, каквих је све више, идентификују се с њом, прихватају њен модел понашања, осећања и размишљања и постају феминизовани. Уколико се не идентификују ни са ким, одбију да прихвате мајчин модел, а не пронађу адекватан мушки, остају пасивни и збуњени.Ни један од ових мушкараца није задовољан својом улогом у овом свету – тврди Митровић. – И самохране мајке могу добро да одгајају синове, али не саме. Потребна им је помоћ других, мреже људи. Морају да науче како да се брину о себи како би избегле негативност и нападе беса, а ипак одржале дисциплину, поготово код тинејџера.
Самохране мајке могу много да учине за своје синове ако замоле да у школи има учитеља или да га упишу на спортске, музичке, извиђаче активности које воде добри мушки узори. Пре тога, требало би да се запитају да ли желе да њихови синови израсту у такве мушкарце. Једна изрека каже да је потребно читаво село да би се подигло дете, али у селу мора да буде и жена и мушкараца, истиче наш саговорник.
НЕКАД И САД
ПРЕ 60 година, 90 посто становника у Србији живело је од пољопривреде. Напорно се радило да би се преживело, син је по правилу виђао свог оца активног током читавог дана на њиви, у шуми или у кући. Други мушкарци, ујаци, дедови, стричеви, такође су били у близини и доступни, тако да није било мањка инструкција по питању како одрасти и постати мушкарац – наглашава Митровић.
Како би подстакао дружења очева и синова, Мирко организује мушке кампове на Дивчибарама у селу Подбукови, примерене узрасту деце. Дечаци уче како да негују домаћински менталитет и чувају природу, али и да буду снажни, брзи, сналажљиви, храбри, поштени, часни, добри пријатељи, конструктивни… Све оно што ће много теже научити ушушкани у комфору родитељског дома.- Карактеристично за ту локацију је то да од паркинга до кампа мора да се препешачи око 400 метара, али требало би да се прегази два потока и пређе преко брда уском стазом. То је напорно и за нас одрасле, јер носимо опрему за камповање, шатор, вреће за спавање, столице, столове, храну, одећу.Дечаци помажу, али им увек кажемо да узму само онолико колико могу да понесу, питамо да ли треба да одморимо или да им понесемо део терета. Момци, по правилу, одговарају да не треба и да нису уморни, најчешће и изнесу у камп оно што су понели, а исто важи и за повратак. За четири године направили смо 20-ак кампова на неколико локација у Србији, са око 50 породица. Поред Мушког кампа, имамо и Породични, Татин и Оријентиринг камп.
КАКО МАМЕ СМЕТАЈУ?
ДЕЧАК се осамостаљује тако што постепено напушта улогу детета и преузима одговорности одраслих у складу са својим психофизичким могућностима. У нашем Породичном кампу, где је мајкама дозвољен приступ, дечаци изаберу шта ће да носе од опреме исто као и у Мушком кампу, али по правилу почињу да се умарају већ после 50 метара и маме преузимају њихов терет. Тако им уопште не помажу приликом осамостаљивања – тврди Мирко.
Марина Јунгић Милошевић
Напишите одговор