Kako organizovati dnevne aktivnosti u porodici kad je vanredno stanje

19 marta, 2020

Prilikom proglašenja vanrednog stanja na nivou države, došlo je do velikih promena u našem svakodnevnom životu. Zaista je veliki šok kada ste u situaciji da odjednom morate da počnete sve da radite drugačije nego što ste navikli. Posle prvobitnog šoka, svi su na neki način ušli u jednu preopterećenost u smislu svakodnevnih obaveza i organizacije dana u novonastaloj situaciji.

Svi se nalazimo u periodu adaptacije na novonastalu situaciju: i vi kao roditelji, i deca, a mi kao zaposleni koji svoj posao nastavljaju da rade od kuće. Ovaj period će trajati izvesno vreme i treba naći načine da napravimo takozvani vanredni životni ritam. Što smo sinhronizovaniji u uređivanju svojih dnevnih ritmova, to će nam se život pre „normalizovati“ u vanrednim okolnostima.

Daću vam nekoliko saveta iz svog iskustva, jer i za mene je ovo potpuno nova situacija u životnoj ulozi majke. Sva do sada vanredna stanja (a bilo ih je 3 u mom dosadašnjem životu) zaticala su me u doba detinjstva, mladalaštva i odrasle osobe bez sekundarne porodice (dakle, bez moje dece).

Sada su uloge umnožene, tako da je i opterećenje na dnevnom nivou povećano, a obaveze usložnjene. Trenutno, verovatno isto kao i svi, moja porodica funkcioniše u brojnim privatnim i poslovnim viber grupama i drugim socijalnim mrežama i edukativnim platformama, uz brigu o svojoj ćerci koja nije u vrtiću, ali i starijima kojima obezbeđujemo neophodne namirnice iz prodavnica. Privatne i poslovne obaveze su se potpuno izmešale i preklopile.

Održite rutinu

Pokušajte da organizujete dnevne aktivnosti da budu što sličnije vašoj uobičajenoj rutini, a to prvenstveno znači, buđenje u slično vreme, približno onom kao da je uobičajen radni dan. Vikendom možete malo da pomerite buđenje, kao što biste inače. Uveče, odlazak na spavanje u slično i približno vreme takođe.

Isplanirajte “radni dan”

Ako ste u mogućnosti, obezbedite da svako svoje dnevne obaveze uradi u svom prostoru (npr. vi u dnevnoj sobi na računaru, laptopu, ajpedu, telefonu…), dete u svojoj sobi na svom ajpedu ili računaru. Unapred dogovorite kada ćete praviti pauze, ne duže od 20-ak minuta, koje možete da koristite da se opustite, jedete, popijete kafu, pročitate vesti, kontaktirate preko socijalnih mreža sa svojim prijateljima ili da razmenite informacije o tome ko je šta uradio u međuvremenu. Pred kraj „radnog“ dana čekirajte da li su deca završila sa svojim školskim obavezama i da li treba nešto da im se razjasni, pomogne, potraži pomoć od učitelja, nastavnika, drugara i sl. Završite sa obavezama do određenog vremena u toku dana (npr. oko 4, 5 sati).

Zajedničke aktivnosti

Posle svih ovih aktivnosti vreme provedite u praćenju nekog relaksirajućeg sadržaja, vežbanju (npr. kao da ste otišli na trening ili u teretanu, samo ovoga puta pratite neki od mnogobrojnih tutorijala na internetu i radite u kućnim uslovima), kuvanju, nabavci, zajedničkim aktivnostima sa decom (npr. igranju društvenih igara), čitanju itd.

Ne informišite se previše

Izbegavajte da tokom čitavog dana pratite vesti i informacije vezane isključivo za aktuelnu epidemiološku situaciju. Na ovaj način sve dnevne sadržaje „bojite“ ovim informacijama i možete doći u situaciju da budete preplavljeni strahovima, brigama, panikom, što može veoma negativno uticati na vaše raspoloženje, a mogu se javiti i glavobolje, nesanica, napadi panike, osećaj iscrpljenosti i umora, depresija. Informisanje ograničite na par puta u toku dana, čisto da biste pratili sve što je aktuelno i važno i da biste preduzeli sve mere predostrožnosti da ne budete izloženi riziku. Veoma je važno u ovoj situaciji brinuti o sebi na pravi način, a najvažnije je biti svestan da su strah, povećana opreznost, briga, tuga sasvim normalna reakcija na novonastalu situaciju. Zato pričajte o tome sa prijateljima, ukućanima, porodicom.

Deca vas gledaju!

Kao i u svakoj životnoj situaciji, mi smo uzor svojoj deci i njihova sigurnost. Brinemo i o njihovom blagostanju i osećaju sigurnosti u ovakvim vanrednim okolnostima. Što se mi odrasli funkcionalnije odnosimo prema novonastalim okolnostima i pomognemo im da se u svemu tome snađu, to će se i oni lakše adaptirati na ovu situaciju, koja ima ograničeno trajanje, ali će trajati duži vremenski period.

Danijela Andrejić Mićović, školski psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama