Увођењем кућних правила породица одређује како жели да се понаша. Правилима чланови породице успостављају баланс између задовољавања сопствених потреба и поштовања потреба других. Деци и тинејџерима правила помажу да се осећају сигурно и безбедно
Породична правила су позитивне одлуке о томе како породица жели да се брине о својим члановима и како их третира. Правила могу свим члановима породице да помогну да се међусобно боље слажу и учине породичан живот мирнијим.
Ако су правила јасна, она помажу:
Деци и тинејџерима да уче о ограничењима и да схвате шта се од њих очекује;
Одраслима да буду доследни у свом односу према деци и тинејџерима.
Ко одлучује о правилима
Када се одлучује о породичним правилима, важно је да сви чланови породице буду укључени.
Деца старости до три године могу да вам помогну у формирању правила и да учествују у разговору о томе зашто су правила неопходна породици.
Како деца расту, могу преузимати значајнију улогу у одлучивању која правила треба да прихвати породица и какве треба да буду последице ако их неко прекрши. Укључивање деце и тинејџера у успостављање правила може бити јако добро за њих зато што на тај начин преузимају већу одговорност за своје поступке.
Када дете укључите у осмишљавање породичних правила и последица, у случају кршења истих, оно ће их боље разумети и прихватати.
На шта треба да се односе правила
Размислите о томе шта је за вашу породицу најважније и онда за те ствари осмислите правила. На пример, свака породица треба да има правило о забрани међусобног физичког повређивања.
Правила се могу односити и на безбедност, пристојно понашање, дневне обавезе и међусобно поштовање.
Свака породица имаће другачија правила. На то каква правила желите да поставите, утицаће ваша веровања, вредносни систем, тренутна ситуација, зрелост и потребе вашег детета.
Врсте правила
Сва добра правила имају нешто што их повезује: она су јасна и лака за разумевање.
Позитивна правила или правила о томе „како треба (да се понашаш)“ одлична су за учење доброг понашања, применљива су у многим ситуацијама зато што позитивно усмеравају понашање вашег детета. Ево неких примера:
Једи за столом!
Кад причаш, буди пристојан!
У колима увек вежи појас!
Буди нежан према другоме!
Врати се кући у договорено време!
Боље је имати више „како треба“ него „како не треба (да се понашаш)“ правила.
Негативна правила или правила о томе „како не треба (да се понашаш)“
Користите „како не треба (да се понашаш)“ правила када је тешко објаснити шта заправо треба урадити. Ево неких примера:
Немој да пљујеш!
Немој да тражиш ствари у продавници!
Не улази у аутомобил са неискусним или пијаним возачем!
Основна правила
Ова правила се примењују свуда и увек. Нека основна правила могу да се односе на целу породицу, док друга могу да важе само за млађу децу или тинејџере. Пример основних правила су она која се односе на пристојност и ненасилност.
Правила за одређене ситуације
Понекад може да буде корисно ако имате неколико припремљених правила за одређену ситуацију, рецимо можете имати правила за:
Путовање аутомобилом;
Одлазак у госте;
Коришћење компјутера.
Обично је боље имати мање јасних и конкретних правила него дугачке листе правила, поготово за млађу децу. Како деца расту и сазревају, правила могу да расту са њима. Ако је дете склоно кршењу правила, можда ћете морати пажљиво да бирате битке и фокусирате се на основне проблеме као што су сигурност и правичност.
Како да осмислите правила
Деци и тинејџерима ће бити драго ако их укључите у процес осмишљавања правила.
Ако младе укључите у одлучивање о правилима, то не значи да их они неће кршити, али ће им свакако помоћи да разумеју шта су то правила и зашто су неопходна.
Многим породицама помаже ако запишу правила о томе како чланови треба да се понашају. Када су правила записана, она су јаснија, па има мање расправе о томе шта је дозвољено, а шта не. Ако листу ставите на фрижидер или неко друго видљиво место, мала деца ће их бити свеснија.
Записивање правила је и за тинејџере јако корисно. За децу у овом узрасту боље је да правила држите негде склоњена него да их истакнете на највидљивијем месту као што је фрижидер. Најбоље је да вам списак правила буде при руци када је неопходно да се нечега подсетите.
За млађу децу је згодно да правило буде објашњено цртежом, који можете да нацртате ви сами или да преузмете слику са интернета. Затим ставите цртеже на неко место где сви можете да их видите. Ако децу укључите у цртање или бојење постера, можете ту прилику искористити да са њима разговарате о правилима.
Када да почнете са осмишљавањем правила
Једноставна правила можете да осмислите и поставите чим дете може да их разуме, односно када довољно развије вештину говора. На тај начин дете зна шта се од њега очекује.
Малој деци ће бити потребна подршка и подсећање на правила зато што ће их вероватно заборавити или игнорисати. Ово је посебно битно када су у питању безбедносна правила као што су „не прилази реци“ и „некада немој да дираш шибице“.
Понекад деци са сметњама и тешкоћама треба више подсећања како би разумела и запамтила правила.
Деца су различита, али вероватно ће тек од средине или краја основне школе моћи сама да поштују правила.
Јасна правила и ограничења пружају тинејџерима осећај сигурности и говоре им о њиховим могућностима. Ово је посебно важно током адолесценције, када се баш много тога мења у животу вашег детета.
Тинејџери и правила
Тинејџерски узраст доноси посебне изазове. У овом периоду млади почињу да траже више самосталности и независности. То може да значи да ће тражити да се породична правила мењају, поготово ако су растрзани између задовољавања породичних очекивања и очекивања пријатеља.
Правила су једнако значајна за тинејџере као и за млађу децу и никада није касно да их осмислите или их поново успоставите. Ако тинејџера укључите у осмишљавање породичних правила, он ће имати осећај да га слушате и да доприноси. Тај поступак ће му се вероватно учинити правичним и пре ће поштовати договорено правило.
Правила о безбедном понашању биће корисна и за вас и за дете. Она могу обухватати правила везана за употребу алкохола, секс, забављање и дужину излазака. У неким породицама о овим правилима се преговара и саставља уговор о безбедном понашању који сви потписују. Уговор о безбедном понашању је писмени договор који уобличава правила, на пример: „Пошаљи СМС ако користиш јавни превоз ноћу“ или „Причај са одраслом особом од поверења ако ти неко пошаље слику са порнографским садржајем“.
Како дете расте, о правилима ћете дискутовати и прилагођавати их. На пример, промените време када очекујете да се дете врати из изласка.
Мењање правила
Правила ће се мењати како ваше дете буде сазревало и како се ваша породична ситуација буде мењала. Што је дете старије, правила везана за приватности постаће битнија.
С времена на време прегледајте листу правила како бисте се сви подсетили и истакли у први план она најбитнија. Нека се старија деца и тинејџери укључе уколико мењате правила.
Одређивање последица у случају кршења правила
Правила су ефикасна само ако одредите и последице у случају њиховог кршења. То значи да када осмислите правило, морате да смислите и шта ће се десити ако неко то правило прекрши. Причајте као породица о последицама и будите сигурни да сви то разумеју и прихватају.
Када дете прекрши правило, можете изабрати да га само подсетите на правило и дате му још једну шансу, поготово када је у питању мало дете. Али, на крају, биће најефикасније ако примените договорену казну.
Од треће године старости, ако се дете унапред сложи са последицом у случају кршење договореног правила, вероватно ће бити спремније да је мирно прихвати када се одлучите да је примените.
Када деца дођу у тинејџерске године, договор о јасној листи правила и последица помоћи ће им да развију самодисциплину и независност.
Извор: Одрастање