Бебама не морате читати Гетеа, али не би било лоше читати им неку сликовницу за децу. То саветује немачко Удружење за читање у једној студији.
Родитељи у просеку почињу да читају деци тек кад им је девет месеци или више, а требало би много раније, сматрају аутори студије. Они указују на чињеницу да се код раног читања деци не ради само о њиховом учењу говора. Ради се и о осећају збринутости, кажу стручњаци, напомињући да је репрезентативно истраживање показало како петина деце остане без тог искуства.
Емоционална компонента
Моцарт за време пливања за децу, кинески за децу која још не знају да ходају? Лична стремљења неких родитеља у новије време су изродила и неке необичне појаве. Али, стручњаци за образовање сматрају да је основна тенденција позитивна. Добро и разноврсно образовање је јако важно, показало је репрезентативно истраживање међу родитељима који имају децу узраста између три месеца и три године. 86 посто мајки и очева кажу да је добро образовање важно за њихово дете, што је више него оних који кажу да им је важна уљудност и добро понашање њихове деце (83 посто).
А да читање спада у образовање, то је за већину родитеља само по себи разумљиво. Ипак, код многих родитеља је приметна грешка у размишљању када је у питању читање деци. „Родитељи имају поприлично трезвен поглед на читање. И мисле да дете треба већ нешто да зна како би имало користи од читања. Ипак, они потцењују емотивну компоненту овог ритуала“, каже шефица студије Симон Емиг.
Заједничко прелиставање сликовница или књига доприноси стварању блискости, а притом код детета изазива осећај сигурности и заштићености.
Преко додира до читања
Тромесечна беба није у стању дуже да посматра слике или слуша приче. „На самом почетку много тога иде преко додира. Деца буквално упознају предмет књигу. И није страшно ако је који пут и загризу“, каже Емиг.
Прве дечје књиге су ионако од робуснијег материјала попут пластике, текстила или дрва, а то су материјали које деца преко додира већ познају преко својих играчака. „Kада се касније сретну с правом књигом она више за децу није страни него добро познати предмет који је саставни део животне средине“, каже наша саговорница.
Kад је читање у питању, никада не може бити прерано. Истраживања показују да једна петина родитеља уопште не чита својој деци, а свако друго дете одраста у домаћинству с највише десет дечјих књига.
Инвестиција у будућност
„Ако се деци често чита и ако и сама читају, онда им је касније у животу лакше да разумеју текстове“, додаје Емиг. Навика родитеља да читају деци није само ствар образовања него и личних искустава из детињства. „То је зачарани круг: ко сам није доживео да му родитељи читају, вероватно то ни сам неће чинити“, закључује она.
Притом ова навика нема везе ни са степеном образовања родитеља нити с примањима. Често је, како кажу стручњаци, довољно мало за почетак ритуала читања. Kоји пут је дечја књига као поклон покретач. Јер, према студији, само сваки седми родитељски пар није искористио књигу коју је дете добило на поклон.
Извор: Б92