Bebama ne morate čitati Getea, ali ne bi bilo loše čitati im neku slikovnicu za decu. To savetuje nemačko Udruženje za čitanje u jednoj studiji.
Roditelji u proseku počinju da čitaju deci tek kad im je devet meseci ili više, a trebalo bi mnogo ranije, smatraju autori studije. Oni ukazuju na činjenicu da se kod ranog čitanja deci ne radi samo o njihovom učenju govora. Radi se i o osećaju zbrinutosti, kažu stručnjaci, napominjući da je reprezentativno istraživanje pokazalo kako petina dece ostane bez tog iskustva.
Emocionalna komponenta
Mocart za vreme plivanja za decu, kineski za decu koja još ne znaju da hodaju? Lična stremljenja nekih roditelja u novije vreme su izrodila i neke neobične pojave. Ali, stručnjaci za obrazovanje smatraju da je osnovna tendencija pozitivna. Dobro i raznovrsno obrazovanje je jako važno, pokazalo je reprezentativno istraživanje među roditeljima koji imaju decu uzrasta između tri meseca i tri godine. 86 posto majki i očeva kažu da je dobro obrazovanje važno za njihovo dete, što je više nego onih koji kažu da im je važna uljudnost i dobro ponašanje njihove dece (83 posto).
A da čitanje spada u obrazovanje, to je za većinu roditelja samo po sebi razumljivo. Ipak, kod mnogih roditelja je primetna greška u razmišljanju kada je u pitanju čitanje deci. „Roditelji imaju poprilično trezven pogled na čitanje. I misle da dete treba već nešto da zna kako bi imalo koristi od čitanja. Ipak, oni potcenjuju emotivnu komponentu ovog rituala“, kaže šefica studije Simon Emig.
Zajedničko prelistavanje slikovnica ili knjiga doprinosi stvaranju bliskosti, a pritom kod deteta izaziva osećaj sigurnosti i zaštićenosti.
Preko dodira do čitanja
Tromesečna beba nije u stanju duže da posmatra slike ili sluša priče. „Na samom početku mnogo toga ide preko dodira. Deca bukvalno upoznaju predmet knjigu. I nije strašno ako je koji put i zagrizu“, kaže Emig.
Prve dečje knjige su ionako od robusnijeg materijala poput plastike, tekstila ili drva, a to su materijali koje deca preko dodira već poznaju preko svojih igračaka. „Kada se kasnije sretnu s pravom knjigom ona više za decu nije strani nego dobro poznati predmet koji je sastavni deo životne sredine“, kaže naša sagovornica.
Kad je čitanje u pitanju, nikada ne može biti prerano. Istraživanja pokazuju da jedna petina roditelja uopšte ne čita svojoj deci, a svako drugo dete odrasta u domaćinstvu s najviše deset dečjih knjiga.
Investicija u budućnost
„Ako se deci često čita i ako i sama čitaju, onda im je kasnije u životu lakše da razumeju tekstove“, dodaje Emig. Navika roditelja da čitaju deci nije samo stvar obrazovanja nego i ličnih iskustava iz detinjstva. „To je začarani krug: ko sam nije doživeo da mu roditelji čitaju, verovatno to ni sam neće činiti“, zaključuje ona.
Pritom ova navika nema veze ni sa stepenom obrazovanja roditelja niti s primanjima. Često je, kako kažu stručnjaci, dovoljno malo za početak rituala čitanja. Koji put je dečja knjiga kao poklon pokretač. Jer, prema studiji, samo svaki sedmi roditeljski par nije iskoristio knjigu koju je dete dobilo na poklon.
Izvor: B92