Na nedostatak nastavnika matematike, fizike, hemije, biologije, ali i latinskog jezika i psihologije, dekani fakulteta upozoravaju još od 2015. godine.
Prošle nedelje sastali su se dekani sedam fakulteta, koji imaju smerove za školovanje nastavnika, i razgovarali o nedostatku nastavničkog kadra. Član Nacionalnog prosvetnog saveta Miroslav Marić kaže za RTS da predlozi zvuče dosta razrađeno i da će ih Savet razmatrati narednog četvrtka.
Senatu Beogradskog univerziteta poslali su nacrt platforme sa pet tačaka.
Prva tačka je, navode, da očekuju da država uradi ozbiljnu analizu nedostatka nastavnika po predmetima i po regionima, i da je jedno od mogućih rešenja da se formiraju regionalne stipendije, kako bi se na taj način studenti koji završe nastavni smer vratili u svoju sredinu.
Svakako, ističu, mora da se poveća i plata.
„Sva rešenja zasnivaju se na ideji da se podigne društveni, ali i materijalni status nastavnika“
Miroslav Marić, član Nacionalnog prosvetnog saveta rekao je u Beogradskoj hronici da predlozi dekana zvuče dosta razrađeno, ali da nije imao priliku da kao član Saveta dobije konkretan predlog, jer nije stigao do njih.
„Kada dođe do nas, mi ćemo ga razmatrati“, dodaje Marić.
Društvo matematičara, čije je on član, ima pet predloga.
Prva stvar kojom se treba hitno pozabaviti, kaže Marić, jeste dugoročno unapređenje materijalnog položaja nastavnika, vezivanje primanja za republički prosek i množenje nekim koeficijentom.
Druga ideja odnosi se na deficitarne profesije i DMS predlaže da se za njih obezbedi neki dodatak ili druge pogodnosti poput rešavanja stambenog pitanja što bi moglo da inspiriše studente da se zaposle i budu nastavnici.
Treći predlog je da se stipendiraju studenti i da, oni koji stipendiju dobiju i prihvate, imaju obavezu da određeni broj godina provedu u školstvu.
Četvrta stvar je zaštita integriteta, ugleda i autoriteta nastavnika, koji je poprilično narušen.
Peti zahtev jeste snažna medijska podrška, odnosno da se nastavničko zanimanje promoviše u medijima, zaključio je Marić.
Izvor: RTS/Zelena učionica
Ovo što ovde piše je jezivo, neću da spojlujem, ali ovaj deo moram da prokomentarišem: „Treći predlog je da se stipendiraju studenti i da, oni koji stipendiju dobiju i prihvate, imaju obavezu da određeni broj godina provedu u školstvu.“
Vi opet pokušavate da primenite represivne mere i robovlasničke ugovore. O kakvom vi „stipendiranju“ pričate? Mislite na ona najosnovnija sredstva da se pridoda da se pokrije delić troškova tokom studiranja, ili da se reši stambeno pitanje, što je u, ne tako davnoj ptošlosti, bilo nešto što se podrazumeva za sve radnike, a ne samo deficitarne, a ne nešto čime će da te ucene da moraš da radiš 10 godina na određenom mestu uz određenu platu (a znate i ono dalje šta sve mora da se radi, kada od države nešto „dobiješ“). Moj pradeda nije bio prosvetni radnik, niti bilo kakav intelrktualac, bio je mesar. Jedan mesar u moru mesara, radio je u jednoj velikoj, poznatoj industriji mesa u Srbiji i dobio stan. Ničim nije bio uslovljen, niti ucenjen. O ostalim tačkama bih imao još ovoliko da napišem. Jednostavno je, svima početne plate po 200.000 dinara i rešili ste problem.
Zašto je ucena i robovlasništvo. Niko nikog ne prisiljava nego nudi. To su zanimanja sa kojima mogu uglavnom raditi samo u školi. Ako neko upisuje taj fakultet znači da taj posao voli i želi to da radi. Po tom principu funkcionišu i vojne akademije. Ako se predomisle i neće da rade u vojsci raskinu ugovor. Nadoknade novac uložen u njihovo školovanje i slobodni su. Što se tiče stanova u vreme tvog oca zaboravljaš neke detalje. Svakom zaposlenom je od plate odbijano za stambeni fond. Solidarno i onima kojima stan nije trebao i onima koji su ga dobili. Bodovao se svako ko konkuriše za stan. Pogledaj ponovo seriju Vruć vetar da vidiš kako je to funkcionisalo. Prednost su imali kadrovi( direktori, stručnjaci) naravno obavezno članovi zatim oni sa puno dece, podstanari, socijala. U većini slučajeva oni koji su došli u Beograd. Onaj čiji su roditelji imali neku udžericu u Beogradu ili okolini nisu imali baš neke šanse za stan. Mojim roditeljima se ceo radni vek a dugi niz godina meni i bratu je odbijano za stambeni fond. Nikada ništa nisu dobili zato što je otac nasledio deo zajedno sa dva brata stare porodične kuće i nešto zemlje na selu pored Beograda. U toj kući je ostao jedan stric a moj otac i drugi stric su od svojih sredstava zidali kuće. Nije tada svako dobijao stan. I nije od sredstava firme nego su svi zaposleni plaćali a tek po neki dobijali.
Mogu svi pametni ljudi Srbije da daju dobronamerne savete kako poboljšati obrazovanje ali je to jalov posao jer ovoj vlast su potrebni glupi i neobrazovani robovi.
Prvo treba da kazu te ucene glave zasto prosvetni radnici odlaze iz skolstva. Tada ce im sve biti jasno. Kao i u svemu gde smo deficitarni su osnov pare. Mozda te nase ucene glave misle da ce uvesti profe iz Bangladesa.
Bez prelaska na savremenu nastavu i aktivne metode nema napredaka u prosveti. Klasicna nastava i pasivne metode su prevazidjene. I ovi uslovi koji su nabrojani
Promeniti sistem, sve ostalo su zračenje jezika