Читајући коментаре на друштвеним групама, приметила сам извесне промене у комуникацији. Знакови да је распуст почео су:
– приликом расправе, колеге се једни другима обраћају са ,,Ви“ и далеко опуштеније се свађају
– одједном се појављује низ духовитих коментара, нема више кукања, сви су нешто симпатични
– колеге деле фотографије са пецања и спортских активности
– колегинице деле рецепте за ,,лаке“ торте, као, ваљда доста било тешких припрема и ЛППР-ова
– нико не пише куда ће на летовање
– (Овај проблем треба посматрати са два аспекта:
1. Иду некуд о трошку супружника, па не смеју да признају да су, уствари, добро брачно удомљени
2. Не иду никуд, па неће да признају да летују у својој башти, или на својој тераси која вапи за кречењем, јер ће тако умањити кредибилитет касније дискусије
– кад се постави питање ,,Је л’ легла?“, много је мање заинтересованих за ,,легање“ (На ово немам одговор, или мисле да за време распуста није реч о плати, или мање једу због топлоте, а не цепају чарапе о школске клупе, па ,,легање“ није хитно)
У РЛ се просветни радници на распусту препознају тако што су на пијаци убрљани фарбом боје зида који тренутно сами крече…
Ово последње сам слагала, не знам за друге, али, мене можете препознати по томе! Ове године нисам планирала летовање, него глетовање.