Čitajući komentare na društvenim grupama, primetila sam izvesne promene u komunikaciji. Znakovi da je raspust počeo su:
– prilikom rasprave, kolege se jedni drugima obraćaju sa ,,Vi“ i daleko opuštenije se svađaju
– odjednom se pojavljuje niz duhovitih komentara, nema više kukanja, svi su nešto simpatični
– kolege dele fotografije sa pecanja i sportskih aktivnosti
– koleginice dele recepte za ,,lake“ torte, kao, valjda dosta bilo teških priprema i LPPR-ova
– niko ne piše kuda će na letovanje
– (Ovaj problem treba posmatrati sa dva aspekta:
1. Idu nekud o trošku supružnika, pa ne smeju da priznaju da su, ustvari, dobro bračno udomljeni
2. Ne idu nikud, pa neće da priznaju da letuju u svojoj bašti, ili na svojoj terasi koja vapi za krečenjem, jer će tako umanjiti kredibilitet kasnije diskusije
– kad se postavi pitanje ,,Je l’ legla?“, mnogo je manje zainteresovanih za ,,leganje“ (Na ovo nemam odgovor, ili misle da za vreme raspusta nije reč o plati, ili manje jedu zbog toplote, a ne cepaju čarape o školske klupe, pa ,,leganje“ nije hitno)
U RL se prosvetni radnici na raspustu prepoznaju tako što su na pijaci ubrljani farbom boje zida koji trenutno sami kreče…
Ovo poslednje sam slagala, ne znam za druge, ali, mene možete prepoznati po tome! Ove godine nisam planirala letovanje, nego gletovanje.