Студије универзитета у Квинсленду (Аустралија) показале су да агресија међу браћом и сестрама, која пролази без прекора, касније води појави анксиозности и депресије.
Везе међу браћом и сестрама врло су јаке и основа су за формирање свести о добром и лошем тј. формирање моралних судова – учимо да делимо са другима, остваримо компромис, здраво расуђујемо. С друге стране, има доста простора за надмоћ, манипулацију, и употребу агресије као средство остваривања жељеног циља.
Велике су шансе да ће дете, над којим брат или сестра некажњено врше физичку, вербалну или менталну агресију, касније у животу постати повучено, депресивно и анксиозно.
Постоји танка линија између здраве компетиције и деструктивног понашања, нарочито уколико родитељ фаворизује једно дете, а то је чест случај иако родитељи тога нису свесни. Упоређивање деце, константно хваљење једног детета, или било какав други поремећај равнотеже у односу родитељ-дете подстиче непријатељство међу децом.
Најбоље што родитељ може да учини је да раздвоји децу, пошаље их у своје собе и, када се смире, објасни им зашто је разочаран и због чега треба да науче како да се понашају када су бесни или фрустрирани. Такође, врло битно је похвалити их када су мирни, јер ће у супротном схватити да добијају пажњу само када се понашају проблематично.
Извор: Б92