Када дође до развода, велика је грешка порицати да деца пате, јер нама то тако изгледа. Они, можда, пате у тишини и никако не треба пустити да та осећања остану дубоко у њима. Треба им помоћи да разумеју да је то што осећају очекивано, али да ће проћи. Када им помогнемо да нађу речи којима могу да опишу оно што их мучи и брине, део проблема ће бити решен.
Исто тако, постоји и оно што родитељи треба да избегавају у свом понашању како се дечје емоције не би још више узбуркале. У даљем тексту, сазнајте детаљније о томе.
Немојте се свађати пред децом
Ако дете чује свађу, верујте да ће упити сваку изговорену реч и увреду. То ће деци звучати много страшније него што можда иначе јесте, а последице могу бити разне. Дете може почети да одбија да иде у школу јер ће се плашити да се нешто лоше може десити ако оно није присутно; врло је вероватно да ће доста покварити свој школски успех јер ће му у глави одзвањати једино ваше свађе; можда ће погрешно схватити да се свађате због њега па ће помислити да би све било боље да њега нема; можда ће се повући и одбијати дружење јер ће се осећати другачије од својих вршњака; вероватно ће бити збуњено јер ће осећати да треба да буде на нечијој страни. Уколико долази до физичких сукоба, дете би могло да се умеша и буде повређено. Немојте га уопште доводити у такву ситуацију – тако што ћете поштедети дете својих вербалних и физичких сукоба.
Прочитајте и: Како родитељи треба да поступају током и након развода
Немојте детету говорити ружно једно о другоме
Дајте простора детету да само, са сазревањем и одрастањем, доноси закључке о томе да ли су и колико поступци родитеља били лоши. Разумите и то да ће дете увек желети да воли оба родитеља. Ако пред дететом будете ружно говорили о одсутном родитељу, у детету ће се родити једна општа збуњеност – оно само ће се питати да ли је добра особа ако мама или тата нису, осетиће грижу савести због љубави према родитељу ,,негативцу’’ и плашиће се да ту љубав показује како не би повредило другог родитеља. Обратите пажњу и на то да деца не чују Ваше разговоре са пријатељима када говорите ружно о бившем партнеру. Уколико Ваш бивши партнер не може да се суздржи да прича лоше о Вама, Ви поступите зрелије и немојте узвраћати.
Услед љутње и беса, може наступити фаза у којој дете неће желети да виђа родитеља са којим не живи. У том случају, на родитељу са којим дете живи је и то да помогне да се контакт поново успостави – дајући детету до знања да одобрава тај однос, подсећајући дете на лепе заједнићке тренутке и добре особине бившег партнера.
Немојте се надметати око свакодневних питања
Избегавајте расправе око правила и ограничења (када се учи, када се играју игрице, када се иде на тренинг, до колико се остаје у граду, колики је џепарац…). Суздржите се и од свађе и негативност приликом преузимања деце, инаћења по питању алиментације, куповања дечије пажње скупим поклонима које други родитељ не може да приушти, и слично. И након развода, оно што морате схватити и доследно поштовати је да је ваша заједничка обавеза да бринете о деци и да им желите добро на дуже стазе. Великим делом ћете то постићи добром организацијом свакодневног живота. Дете ћете поштедети збуњености и калкулисања шта се код ког родитеља сме, а шта не сме. Самим тим, спречићете и да дете развије манипулацију као црту своје личности.
Немојте дозволити детету велику слободу
Током процеса развода, родитељи услед повређености, туге и бола могу почети детету да попуштају и померају раније постављене границе. Када им је жао што и дете пати, осећају се немоћно па се труде да им се на тај начин додворавају. Није тешко закључити да је то јако погрешан потез. Такође, услед преокупираности проблемом, могу и престати да очекују поштовање постојећих правила. То ће родитеље довести у ситуацију да дете преузме контролу над њима, што никако није добро и може да прерасте у насилничко понашање, непоштовање ауторитета, и многе друге бихејвиоралне проблеме. Оба родитеља морају показати доследност, бригу и имати исти систем награђивања и кажњавања.
Не доводите дете у ситуацију да буде ваш посредник
Често виђена грешка је да родитељи, заокупљени својим интересима, запоставе децу и дечије потребе. Изгубљени у својој повређености, користе децу како би једно другом преносили поруке, углавном сачињене од увреда. Тако, на пример, када дете затражи новац за екскурзију, од маме добије одговор да тражи од тате, а од тате добије одговор да је дао алиментацију за тај месец и да га додатни трошкови не интересују. Дете ће се осећати изгубљено и беспомоћно, бесно и повређено, и створиће слику да родитељима није ни стало до њега. На крају ће престати и да тражи било шта како би избегло да слуша сукобе.
Немојте дете оптерећивати темема које нису примерене његовом узрасту
Једна од главних тема између одраслих у процесу развода је свакако новац. Пракса показује да већина деце може да разуме да ће финансијска ситуација на неко време бити погоршана. Међутим, оно што им ствара немир и страхове јесу свађе око новца, када одрасли свакодневно потенцирају како немају ни динара и када је то главна тема. Промена може бити и то што ће дете чешће остајати само, те бити тужно и нервозно јер родитељ мора да ради више послова. У том случају, потрудите се да сваки слободан тренутак искористите што квалитетније, и да укључите друге одрасле у чување деце.
Оно чиме такође непотребно можете оптеретити дете јесте судски поступак и папирологија. Детету заиста нису потребне информације када су рочишта, шта је ко изговорио пред судијом, како ће се делити имовина, и слично.
Поштедите дете и личних фрустрација, плакања, повређености, страхова. У тим тренуцима, немојте у детету тражити пријатеља и саговорника. За њега су то претешка осећања и слике које ће допринети да осећа како је оно дужно да брине о вама и да одрасте пре времена. Такође, немојте прерано причати ни о свом или новом партнеру свог бившег супружника ако дете само не наиђе на неки траг па почне да испитује. Искрен и отворен однос је пожељан, али ипак треба имати на уму шта је прилагођено дечијем узрасту и на који начин им нешто треба саопштити.
Дете чији родитељи се разводе у себи има многа питања која нема коме да постави, много информација које детету нису потребне и много патње коју често не зна како да испољи. Уколико родитељи и поштују све наведено, очекивано је да се дете осећа лоше. Ако приметите да је дете дуже време потиштено, да је попустило у школи, да се мање дружи и да нова ситуација утиче на његов свакодневни живот, потражите и стручну помоћ. Вероватно је преоптерећено тешким мислима и осећа се као да га нико не разуме.
Аутор: Мр Анђела Златковић, дипл. дефектолог-специјални педагог, Ваш психолог тим