Pravilno je reći sve vreme, nikako svo vreme. Iako je ovo potonje duboko ukorenjeno u svakodnevni govor i zvuči kao da baš tako treba da se izgovara, nije pravilno.
Zamenica sav (koja je u stvari pridev) u srednjem rodu je sve. Menja se po zameničkoj promeni: sve-svega-svemu-sve-svim-svemu u jednini i sva-svih-svima-svih-svima-svima u množini. Ovo e u sve je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse.
Dakle, zamenica sav u srednjem rodu glasi sve, pa će pravilno biti sve vreme, sve troje, sve pokućstvo… U daljoj deklinaciji biće sveg, svem… Dok će primeri svog, svom… biti nepravilni.
Sve vreme sedim kod kuće i učim.
Tokom brojnih ratova nestalo mi je sve pokućstvo.
Čak ćete reći i da se dete sve umazalo, nikako da se dete svo umazalo.