Ovo će biti jedan vrlo kratak tekst o nervoznoj mami. O mami koja ima mnogo posla. Mami koju čekaju sudovi, veš, mejlovi na koje nije stigla da odgovori, obaveze koje odlaže jer nije hobotnica.
Oh, da, tata je tu, ne brinite. Ali i uz njegovo ravnopravno učešće u svim poslovima, i radno vreme od osam i više sati, mama koja je odlučila da bude preduzetnica, pa još i da radi od kuće, pre ili kasnije doći će u situaciju da doživi nešto slično ovoj mojoj priči.
Mašina za veš je oprala drugu turu danas, a po ovim temperaturama on se suši brže na suncu nego u mašini za sušenje. Hm, mogla bih i treći put da je uključim, da konačno ugledam dno korpe… A i ne sećam se kad je poslednji put ovaj njegov (mužev, prim. aut.) ranac za lap-top opran.
Krećem da praznim ranac. Kablovi, punjači, slušalice, tokeni, čak i jedan CD koji odavno nemamo na kom uređaju ni da reprodukujemo. Papirići razni i – jedna tabla sa tableticama. Pogledam šta piše. Aha, sećam se. To mu je internista dao neki lek za umirenje na biljnoj bazi, kad je imao stresan period na poslu. Popio je tri i tabla stoji. Verovatno je i rok trajanja izašao. Sve stavljam na sto i utom u sobu ulazi moj šestogodišnji sin. Kao po komandi, hvata se za tablu s lekovima.
– Mama, šta je ovo?
Bacam pogled dok pripremam veš i odsutno odgovaram:
– To su neki tatini lekovi, ostavi, nije za decu.
– A šta će tati to? Je l’ bolestan?
– Ma nije bolestan…
– Pa za šta su onda ovi lekovi?
Stajem i razmišljam kako da sad to objasnim…
– To su lekovi za lepo raspoloženje… (e, bravo Sanja, sad će u vrtiću reći da tata pije lekove za lepo raspoloženje, a to će baš lepo zvučati…)
Gleda me na trenutak, a potom odlučuje da me polije kofom hladne vode:
– Mama, a zašto ti ne piješ te lekove?
U trenutku nisam znala da li da se nasmejem ili da se ozbiljno zabrinem. Pošto odgovor na pitanje nisam imala, odlučila sam se za ovo prvo. Nasmejala sam se, ostavila veš i pitala ga šta bi hteo da radimo. Baš u tom trenutku, baš tad.
Jer, neke lekcije dođu same, iz vedra neba, kad im se najmanje nadamo. Iz njih najviše naučimo.