Kako treba da izgleda dobar kontrolni zadatak

novembar 29, 2018

U jeku rasprava koje su ovih dana aktuelne, a na temu kontrolnih zadataka, toga da li bi đaci trebalo da ih nose kući ili nastavnici čuvaju u školi, pokrenuta je i rasprava o kompetentnosti nastavnika da kreiraju pisanu proveru i tome da li ih na fakultetu tome uče i kako.

Iako deluje jednostavno, sastavljanje kontrolnih zadataka je složen proces koji zahteva vreme, znanje i analitičko razmišljanje.
pametni-zadaci-koricaBez obzira na to da li ste vični u sastavljanju kontrolnih provera ili vam je potrebna pomoć, knjiga Pametni zadaci odlično je štivo za svakog nastavnika. Pomoći će vam da proverite svoje metode, naučite mnoga važna pravila, saznaćete kako da iz učenika pisanom proverom izvučete znanje, kako da sastavite kontrolni koji će dati pravu sliku naučenog, koja pravila da postavite i poštujete tokom kontrolnog zadatka i kako da kasnije komunicirate ocene đacima.

Iz ove knjige, uz dozvolu izdavača, prenosimo spisak „pravila” koja će vam pomoći da proverite da li ste dobri u izradi kontrolnih zadataka.

1. Nastavnici bi trebalo da organizuju odgovarajuću pripremu učenika pre svakog kontrolnog zadatka.

Priprema za kontrolni zadatak ima cilj da učenicima sa različitim nivoima znanja omogući da to znanje što bolje pokažu. Takva priprema pomoći će učenicima da jasno shvate šta će biti na testu, kako zadaci mogu da izgledaju i koji način rada mogu da koriste za preslišavanje kod kuće.

2. Nastavnici bi trebalo da daju učenicima pitanja unapred.

Kontrolni zadatak treba da sadrži pitanja i zadatke koji su slični, i po formi i po sadržaju, onima iz redovne nastave tokom školske godine. Kad god je to moguće, tokom obrade gradiva deci treba davati primere različitih tipova pitanja i zadataka.

Tako učenici vežbaju da pokazuju koliko su ovladali određenim sadržajima. Kad znaju kakvu vrstu pitanja mogu da očekuju i koje gradivo će se tražiti na kontrolnom zadatku, onda nisu toliko iznenađeni i mogu bolje da se pripreme

3. Učenicima su potrebna najmanje tri dana da se pripreme za veće kontrolne zadatke.

Pošto veći kontrolni zadaci obuhvataju gradivo pređeno tokom nekoliko nedelja ili meseci, razumno je da se učenicima ne da samo jedan dan za učenje i obnavljanje gradiva. Istraživanja pokazuju da je optimalni raspored obnavljanja gradiva, kako bi se produbilo razumevanje novostečenog znanja, učenje od po 20 do 30 minuta tokom nekoliko dana – kratko, često i sadržajno.

4. Bolje je dati nekoliko manjih kontrolnih zadataka nego jedan veći.

Veći kontrolni zadaci i zadaci sa više pitanja daju više podataka potrebnih za ocenjivanje nego ređi kontrolni zadaci sa manje pitanja.

Međutim, potrebno je dosta vremena da se steknu nova znanja i usvoje novi pojmovi, ali i da se novo znanje nadoveže na staro. Ako se kontrolni zadaci daju suviše često ili ako je gradivo koje se proverava preobimno, onda ostaje manje vremena za istraživanje i vežbanje, a to je veoma bitno za učenje. Osim toga, treba smisliti kvalitetne zadatke, organizovati obnavljanje gradiva na času, napraviti plan učenja za velike kontrolne ili pismene zadatke – sve to zahteva dosta vremena.

Možda je bolje da se koncentrišete na kvalitet umesto na kvantitet i da ograničite broj velikih kontrolnih zadataka, te da ih dajete u određenim važnim trenucima u toku školske godine.

5. Pitanja sa više ponuđenih odgovora bolje procenjuju znanje nego pitanja na koja učenici treba sami da napišu odgovor.

Pitanja sa više ponuđenih odgovora lakša su za bodovanje nego zadaci druge vrste, a pošto su odgovori ili tačni ili pogrešni, bodovanje će biti dosledno. Međutim, objektivne i valjane zadatke sa više ponuđenih odgovora je teško napraviti i za to je potrebno vreme.

Pametan kontrolni zadatak omogućava učenicima da na različite načine pokažu znanje. To znači da takav zadatak treba da sadrži više različitih vrsta pitanja i zadataka – nekoliko pitanja sa više ponuđenih odgovora, a onda nekoliko pitanja na koja učenik treba sam da napiše odgovor.

6. Nastavnici bi trebalo da puštaju audio-kasetu sa nasnimljenim pitanjima deci koja ne umeju dobro da čitaju.

Objektivno ocenjivanje daje mogućnost svim đacima, uključujući i one koji ne umeju dobro da čitaju, da pokažu svoje znanje i vladanje pojmovima. Ako nekom učeniku čitanje predstavlja prepreku da pokaže znanje, onda bi trebalo napraviti izvesna prilagođavanja kako bi i takav učenik imao priliku da pokaže šta je naučio.

7. Nastavnici bi trebalo da budu spremni da razjasne pitanja tokom kontrolnog zadatka.

Loše čitanje ne bi trebalo da učeniku predstavlja prepreku da pokaže šta je naučio. Ako se ne ocenjuje čitanje, trebalo bi da budete voljni da pomognete pojedinim đacima kojima treba razjasniti neka pitanja tokom kontrolnog zadatka.

8. Pitanja u kontrolnom zadatku trebalo bi da obuhvataju znanja i pojmove izvan osnovnih znanja i pojmova obrađenih u lekciji.

Da biste saznali kakvo je znanje svakog pojedinog učenika, postavite pitanje za koje je potrebno znanje i razumevanje šire od osnovnih pojmova u lekciji.

Međutim, to ne bi trebalo da utiče na ocenu. Uporedite ovo sa sledećom situacijom: polažete za vozačku dozvolu, a od vas se traži da pokažete da li umete da vozite autobus ili avion; ako umete da vozite autobus ili avion, to je odlično, ali nije preduslov niti je neophodno za vožnju kola.

9. Izrada kontrolnih zadataka trebalo bi da bude vremenski ograničena.

Iz zadataka čija je izrada vremenski ograničena saznaćete kojom brzinom učenici mogu da razumeju pitanje i da daju odgovor. Ovakvi zadaci dobri su za proveru onih znanja kod kojih je brzina odgovora važan aspekt.
Ali, ako vam ograničavanje vremena služi samo za rangiranje boljih i lošijih đaka, onda to ne doprinosi objektivnosti kontrolnog zadatka.

10. Učenici bi trebalo da sami ispravljaju svoje zadatke.

Učenici bi morali da se uključe u ocenjivanje i procenjivanje sopstvenog znanja. Kod nekih kontrolnih zadataka učenici bi mogli da ispravljaju svoje zadatke pod vođstvom nastavnika. Bilo da su učenici uključeni u bodovanje svojih zadataka bilo da nisu, trebalo bi da imaju priliku da vide svoje odgovore i da o tome razgovaraju s vama. To će im dati povratnu informaciju o tome kako su uradili zadatke i mogućnost da isprave nepotpune i netačne odgovore.

Kad slušaju druge đake kako govore o načinu na koji su rešili zadatak i kakve su odgovore dali, deca se upoznaju s novim načinima mišljenja, koji će im pomoći da ubuduće poboljšaju svoj rezultat.

11. Greške u pravopisu ne bi trebalo da utiču na ocenu.

Greške u pravopisu ne treba da utiču na to da li je odgovor ocenjen kao tačan, odnosno netačan, osim ukoliko se zadacima ne proverava pravopis.

12. Pitanje na koje su svi učenici pogrešno odgovorili ne bi trebalo uzimati u obzir

Pri izradi standardizovanih testova izbegavaju se i eliminišu pitanja na koja svi učenici daju pogrešan odgovor, jer takva pitanja nisu korisna za rangiranje učenika.

Ako određeno pitanje predstavlja problem svim učenicima u odeljenju, pređite zajedno to pitanje da vidite u čemu je problem. Možda pitanje nije dobro formulisano, a može se desiti i da celo odeljenje nije savladalo određena znanja i pojmove.

Dodatno objašnjenje i drugačiji pristup problemu biće od koristi za celo odeljenje.

13. Pitanje na koje su svi učenici tačno odgovorili ne bi trebalo uzimati u obzir.

Pri izradi standardizovanih testova izbegavaju se i eliminišu pitanja na koja su svi učenici tačno odgovorili, jer se takvim pitanjima ne rangiraju učenici.

Međutim, kad na kontrolnom zadatku svi učenici odlično urade određeni zadatak, treba se radovati! To je dokaz da je nastavnik dobro objasnio problem i da đaci uče.

14. Učenicima bi trebalo omogućiti da ponovo urade kontrolni zadatak.

Cilj svakog ocenjivanja uvek treba da bude – ohrabriti dete da uči, a ne obeshrabriti ga u tome. Ako učenicima date mogućnost da ponovo urade kontrolni zadatak koji prethodno nisu dobro uradili i dopustite im da pokažu šta su naučili, to je onda „druga šansa, u kojoj se ogleda uspeh korektivne nastave i koja pruža učenicima novu priliku da okuse uspeh u učenju.

U knjizi Pametni zadaci nalazi se mnogo saveta koji će nastavnicima, korak po korak, pomoći da usavrše „tehniku izrade testova”. Više informacija o knjizi potražite OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Kako treba da izgleda dobar kontrolni zadatak

  1. Sanja kaže:

    Odoh da kupim knjigu…i kolegama kao poklon za praznike

  2. Web Hosting kaže:

    Kada napravimo kontrolni zadatak možemo da imamo visoka očekivanja od naših đaka jer su se na poslednjem međunarodnom testiranju baš pokazali.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama