Najbolji način da ove, ali i svake druge sezone (krpelji su, inače, najaktivniji u maju i junu) zaštitite decu i sebe od krpelja je oblačenje. Deca treba da nose duge trenerke ili helanke, uvučene u čarape, a delove tela koji su izloženi (poput vrata i ruku) možete namazati preparatom za zaštitu od insekata koji sadrži 10% do 30% supstance pod nazivom diethyltoluamide (DEET).
Ne možemo vam reći da izbegavate površine na kojima dete može doći u dodir sa krpeljima jer bismo vam onda rekli da izbegavate svaki parkić, šumu, livadu, drvo. Ali, ako ste preduzeli mere zaštite u smislu odevanja i zaštite odgovarajućim sredstvom, ostaje vam da po dolasku kući odmah dete istuširate i dobro proverite celo telo, a naročito:
- predeo vrata i glave (tu se zadržavaju oni krpelji koji sa drveta dođu do deteta)
- oko ušiju i u ušima
- pupak
- predeo iza kolena i unutrašnji deo lakta
Šta ako se krpelj zakači
Ako primetite krpelja na detetu prva stvar koju treba da uradite je – da ne paničite. Imajte na umu da većina stranih i domaćih stručnjaka tvrdi da, čak i ako krpelj nosi bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest, neće se desiti ništa ukoliko ga primetite i odstranite u prva 24 časa od momenta kada se zakačio. (Ako primetite da je krpelj natečen, to verovatno znači da je tu već neko vreme.) Ipak, ako pravilno izvadimo krpelja u prvih 24 časa, iako je bio zaražen neće se razviti bolest. Samom tom činjenicom dajemo veliki značaj pravilnom vađenju krpelja. Važno je da znate i da se neće kod svake inficirane osobe razviti bolest.
Nikako i ni slučajno ne koristite alkohol ili slična sredstva i ne ispirajte njima krpelja jer se može desiti da on povrati u krvotok i da se time poveća šansa zaraze. Naši lekari kažu da je najbolje što možete da uradite da odvedete dete kod lekara i da mu tamo izvade krpelja. Međutim, kako su krpelji ove godine vrlo aktivni, velika je šansa da će i domovi zdravlja biti puni. Zato nije loše da znate kako se krpelj pravilno vadi, da možete to uraditi i sami, ako budete morali.
Uzmite najtanju pincetu koju imate i uhvatite krpelja sa strane (kao na slici) što bliže glavi. Nikako ne uvrćite krpelja već pokušajte da ga izvučete blagim pokretima levo-desno. Nakon vađenja, mesto uboda dezinfikujte.
Nepravilnim vađenjem pritiskamo telo krpelja, a u crevima i želucu nalaze se uzročnici i mi ih stiskanjem direktno ubacujemo na mesto uboda. Takvom nepravilnom manipulacijom možemo inficirati organizam iako je krpelj na njemu bio i 5 minuta.
Ako se desi da glava ostane, obavezno se javite lekaru.
Krpelja, bio on živ ili ne, možete odneti na analizu u:
- VMA epidemiološka služba, 5. sprat, tel: 011 266 11 22
- Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, Trebevićka 16, tel: 011 305 40 44
- Privatne laboratorije
Međutim, obično je potrebno nekoliko dana da rezultati stignu, a do tada treba da pratite simptome.
Koji su simptomi Lajmske bolesti
Simptomi Lajmske bolesti mogu se javiti između trećeg i tridesetog dana od dana uboda, a jedan od karakterističnih simptoma koji ima i do 80% pacijenata je neobično, kružno crvenilo oko mesta uboda, koje liči pomalo na veliko oko. Od ostalih simptoma javljaju se:
- simptomi slični gripu (groznica, temperatura, povraćanje)
- umor
- bolovi u mišićima
A šta je Lajmska bolest
Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta krpelja. Oboljenje je sistemsko, znači, napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Ovo je relativno kasno otkriveno oboljenje, kod nas tek 1987. godine na području Beograda.
Još jedna važna stvar – čak i ako je krpelj zaražen i ako je preneo bakteriju domaćinu, ne znači da će se razviti i bolest. Imuni sistem ima svoj odgovor koji je vrlo često dovoljno jak da se izbori, a antibiotike nikako nemojte davati preventivno, bez konsultacije sa lekarom.
Priredila: A. Cvjetić