Ključ uspešne discipline, one na duge staze krije se u uspostavljanju kvalitetnog, čvrstog odnosa sa figurom autoriteta. Ovo je mesto sa kog počinje roditeljstvo.
Kada deca ponašaju kako ne treba, roditelji često hoće da znaju šta da urade. Okreću se knjigama, prijateljima, člancima i kursevima u potrazi za novim oruđem koje će učiniti da neprihvatljivo ponašanje što pre prestane. Svi žele da učine nešto povodom toga-traže jasan plan delovanja koji menja postojeću problem-situaciju.
Ali, ono što je potrebno roditeljima da shvate je da su alatke od drugorazrednog značaja za odnos sa detetom.
Građenje kvalitetnog odnosa sa detetom osnova je dobrog ponašanja. Deca žele dobro da se ponašaju u odnosu na osobu sa kojom su emocionalno povezana.
Bez snažne privrženosti, ne postoji ni želja za ugledanjem, prihvatanjem smernica, niti na bilo koji drugi način, prihvatanjem roditeljskog vođstva.
Ono što je u tom konstekstu važno da roditelji shvate je da je pre nego što posegnu za alatkama koje ih ’’spašavaju’’ u problem-situacijama vezanim za dečije, najblaže rečeno, izazovno ponašanje, neophodno da svu svoju pažnju i energiju usmere na građenje bliskog, snažnog odnosa sa detetom, na povezivanje sa detetom.
I zato, pre nego što se zapitamo: ’’Kako da odreagujem u ovoj situaciji?’’, potrebno je postaviti sledeća pitanja: ’’Kakav je moj odnos sa detetom?’’ , ’’Da li sam emocionalno dostupan?’’, ’’Da li moje dete oseća da je povezano samnom?’’. Kada se prvo usmerimo na odnos sa detetom, sve ’’disciplinske strategije’’ daju bolje rezultate.
Odgovor na neprihvatljivo ponašanje disciplinom zasnovanom isključivo na ’’čvrstoj ruci’’ je kako kada bismo streptokoknu upalu grla lečili septoletama. Ono što je neophodno je prodreti do srži problema- antibiotici leče teške upale, uspostavljanje emocionalne veza prethodi disciplini.
Lepota roditeljskih alatki koje ne podrazumevaju kaznu je to što samom primenom istih jačamo vezu između nas i deteta. Upravo zato one imaju efekta.
Zasnovane su na empatiji, poštovanju i komunikaciji kojom decu približavamo sebi. Naša privrženost postaje snažnija, a deca naše postupke razumeju i doživljavaju kao ljubav i prisutnost za njih. I vraćaju nam istom merom. Svaka disciplinska problem situacija rešena pozitivnim alatkama roditeljstva za razliku od alata koje podrazumevaju kaznu, kao što su: vikanje, pretnja, batine, ukidanje privilegija, manipulisanje i kruta kontola, ima mnogo veće šanse da uspe.
Odnos roditelj-dete zasnovan na bliskosti, ljubavi, saradnji i uzajamnom poštovanju pre nego na distanci, strahu, kontroli i dominaciji, omogućava zdrav emocionalni razvoj deteta.
Ovakav odnos je ključan. On kasnije deci omogućava doživotnu garanciju uspeha i zadovoljstva u relacijama sa drugim ljudima, kao i mudre odluke koje kao odrasli donose.
Autor teksta: Žana Erdeljan, psiholog, međunarodno sertifikovani edukator za roditelje u oblasti pozitivne discipline.