Verujem da ste čuli za izreku: „Kakvi roditelji – takva i deca”. Značenje ove mudrosti bi se moglo proširiti, pa bi glasila ovako: „Kakav je odnos među roditeljima, takva su i deca”.
Porodica je najznačajniji sistem kome pripadamo.
Imajući u vidu to da deca nasleđuju od svojih roditelja neke osobine ličnosti, kao i to da kroz posmatranje modela usvajaju određena ponašanja kao poželjna, možemo pretpostaviti da će i klima koja vlada među roditeljima, u njihovom roditeljskom i partnerskom subsistemu uticati na to kako će se njihova deca ponašati i razvijati.
Šta mislite da li deca utiču na roditelje? Da li i vi sami primetite da iste metode nisu delotvorne u istoj meri na svako vaše dete?
Veoma je bitno znati da i dete svojom individualnošću, sklopom ličnosti koji je karakterističan samo za njega, utiče na to kako će ga roditelji vaspitavati. Pametan i posvećen roditelj i te kako može da oseti na koju vaspitnu meru će njegovo dete najbolje reagovati. Neko dete će bolje reagovati na kaznu, a drugo će biti produktivnije ukoliko ga češće pohvalite, bez obzira što su ih „napravili” isti roditelji. Budite pametan roditelj, jer je, verujem da se slažete sa mnom, zdrava sredina, mir u kući i zdrav psihološki razvoj deteta za svakog roditelja najbitniji.
Roditeljski savez i njegova funkcionalnost je veoma bitna karika u sistemu zvanom porodica. Ukoliko on ne funkcioniše dobro, vaspitanje dece može krenuti u pravcu kojim nismo želeli da krene.
Da li ste čuli za izraze “loš policajac” i “dobar policajac”? Da li ste se prepoznali u nekoj od ovih uloga kada je reč o vaspitanju? Često možemo čuti roditelje koji kažu: “Ja sam preuzeo ulogu strogog roditelja, dok je moja žena popustljivija i brižnija prema deci”.
Kada mama i tata imaju različite uloge, deca znaju kome za šta trebaju da se obrate. Nešto što je u ovakvoj podeli uloga pogrešno jeste etiketiranje roditelja kao dobrog ili lošeg po dete.
Ukoliko samo jedan roditelj postavlja zahteve detetu, a drugi je potpuno lišen toga, odnos i povezanost u relaciji roditelj – dete bi mogla da se naruši. Zamislite adolescenta koji ima jednog strogog i jednog popustljivog roditelja. Sa kim će imati otvoreniji i bliskiji odnos?
Ukoliko mama i tata nisu složni u načinu vaspitanja, oni ne uče dete šta je dobro, a šta loše, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno ponašanje, već ih zbunjuju i čine nesigurnim. Ukoliko jedan roditelj neko ponašanje kod deteta ohrabri, a drugi zabranjuje, dete neće biti sigurno u sebe i svoje reakcije, niti u svoje roditelje i njihove reakcije.
Roditeljski savez, kao i svi savezi, da bi bio uspešan, moraju da ga čine složni članovi, sa istom misijom i usklađenim koracima i strategijama.
Evo nekoliko saveta:
Nikada ne pokazujte pred detetom različite vaspitne stavove. O najboljem stavu se dogovorite kada dete nije prisutno.
Budite dosledni i ne popuštajte pred detetovim hirovima.
Zajedno donosite odluke o tome šta je najbolje za vaše dete.
Podržite jedno drugo u prisustvu deteta. Na taj način delujete odlučno i dajete dobar primer detetu kako mama i tata treba da se ponašaju. Koristiće mu kada odraste.
Bavite se podjednako svojim detetom. Podelite zaduženja da bi vam bilo lakše.
Budite otvoreni u komunikaciji sa svojim detetom. Dajte detetu dozvolu da može oboma da vam se poveri.
Ne zapostavljajte svoj bračni odnos. Zadovoljstvo bračnim odnosom u velikoj meri utiče na uspešnost i u drugim porodičnim relacijama.
Trudite se da uskladite, na nivou saveza, zahteve, pohvale i kritike upućene ka detetovom ponašanju.
Verujem da svako od vas želi samo najbolje za svoje dete, pa tako, uz jasnu i dobru komunikaciju i skladan bračni odnos, sigurna sam da svaki roditeljski savez može funkcionisati dobro i u korist deteta.
Autor: Olivera Kovačević, master psiholog, porodični i partnerski savetnik